Službeni list Republike Bosne i Hercegovine — broj 11/1992

Strana 26593/100

SLUŽBENI LIST

REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Godina I - Broj 11

223

Na osnovu Amandmana LI tačka 5. stav 3. na Ustav
Republike Bosnc i Hcrccgovinc, Prcdsjedništvo Rcpublikc Bo-
snc i Hcrcegovine, па рпједог Vlade Rcpublikc Bosnc i
Hercegovine, donosi

UREDBU SA ZAKONSKOM БМАСОМ
O IZMJENAMA I DOPUNAMA UREDBE SA
ZAKONSKOM SNAGOM O PRIMJENI ZAKONA O
REDOVNIM SUDOVIMA ZA VRIJEME NEPOSREDNE
RATNE OPASNOSTI ILI ZA VRIJEME RATNOG
STANJA

Član 1.

U Uredbi sa zakonskom snagom o primjeni Zakona o
redovnim sudovima za упјете ncposrcdnc гаше opasnosti ili
za vrijeme ratnog stanja (»Službeni list RBiH«, broj 6/92) u
članu 5. iza stava 1. dodaje sc novi stav 2. koji glasi: ;

»Odluka o razrješcnju od dužnosti sudijc ili sudije porotnika
iz drugih opravdanih razloga možc sc donijcti i ako prcihodno
nije provcdcn postupak za utvrdivanjc razloga za галгјебепје«.

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3.i4.

Član 2.

U članu 6. додаје sc novi stav 2. koji glasi:

»Odredba Zakona o izboru sudija na osnovu javnog oglasa
пе primjcnjujc sc.«

Član 3.
Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u »Službc-
nom listu RBiH«.

PR. broj 1256/92

29. jula 1992. godinc Predsjedništva RBiH,
Sarajcvo Alija Izetbegović, s.r.

ООЕЕЕ ЕЛИОТ ТЕЛЕ
224

На основу Амандмана LI тачка 5. став 3. на Устав
Републике Босне и Херцеговине, Предсједништво Репу-
блике Босне и Херцеговине, на приједлог Владе Републи-
ке Босне и Херцеговине, доноси

Predsjednik

Subota, 1. avgusta 1992.
SARAJEVO

Akontacija pretplate
za 1992. godinu 3.900 dinara
Žiro-račun 10100-603-1396

УРЕДБУ СА ЗАКОНСКОМ СНАГОМ

О ПРОИЗВОДЊИ И ПРОМЕТУ НАОРУЖАЊА И
“ВОЈНЕ ОПРЕМЕ

Члан 1.

Производња, промет, вршење услуга у области на.
ружања и војне опреме као и вршење пословних, финан-
сијских и других услуга у вези са производњом и
прометом наоружања и војне опреме у Републици Босни
и Херцеговини (у даљем тексту: Република), дјелатности
су од посебног друштвеног интереса за Републику.

Дјелатности из става ]. овог члана чине дјелатности
подузећа која производе наоружање и војну опрему, као и
других правних лица која учествују у: истраживању, раз-
воју, промету и пружања услуга од значаја за производњу
и промет наоружања и војне опреме.

Члан 2.

Производњом наоружања и војне опреме могу се бави-
ти подузећа која имају капацитете за производњу средста-
ва наоружања и војне опреме која посебним актом одреди
Влада Републике Босне и Херцеговине (у даљем тексту:
Влада).

Подузећа регистрирана за производњу, ремонт и
оправку наоружања и војне опреме: »Претис« Вогошћа,
»Славко Родић« Бугојно, »Игман« Коњиц, »Побједа« Го-
ражде и »Азот« Витковићи у саставу УНИС-ХОЛДИНГ
Сарајево, »Слободан Принцип Сељо« Витез, »Творница
машина и хидраулике Братство« Нови Травник, »Фабрика
специјалних трансмисија« Храсница, »Фабрика специјал-
них возила« Храсница, »Фабрика мотора за специјалне
намјене« Коран, »Соко-Ваздухопловна индустрија« Мо-
стар, »Професионална електроника Холдинг« Бања Лука,
»Зрак Холдинг« Сарајево, »Витезит« Витез, »Технички
ремонтни завод« Хаџићи, »Ремонтни завод Орао« Рајло-
вац, »Ремонтни завод Космос« Бања Лука и »Технички
ремонтни завод« Травник, настављају рад као јавна поду-
зећа за производњу наоружања и војне опреме.

“ Члан 3,
Средства за оснивање и рад подузећа из члана 2. став
2. ове уредбе чине сва средства, исказана по годишњем
обрачуну у билансу стања на дан 31. 12. 1991. године.
Члан 4,

Средства за производњу и промет наоружања и војне
опреме, подузећа која се баве дјелатношћу из члана 1. ове

Strana 26694/100

Broj 11 - Strana 266

уредбе осигуравају се из слиједећих извора: продајом нао-
ружања и војне опреме; издвајањем и продајом папира од
вриједности и продајом удјела у подузећу; пружањем
услуга; улагањем домаћих и страних лица; из кооператив-
них односа; из кредита; из осталих прихода и извора у
складу са важећим прописима.

Члан 5. :

У ратним увјетима подузећа Која производе нао-
ружање и војну опрему, раде у складу са плановима које
одобрава Влада.

Члан 6.
РО

Подузеће из члана 2. став 2. ове уредбе која се налази
на привремено окупираном дијелу територије Републике,
привремено престају са радом до ослобођења дијела тери-
торије Републике на којој се подузеће налази, или се по
одлуци Владе могу премјестити на слободна подручја.

Поступање супротно одредби става 1. овог члана сма-
траће се поступањем супротно интересима одбране Репу-
блике.

Члан 7.

На подузећа из члана 2. ове уредбе примјењују се
одредбе Уредбе са законском снагом о јавним преду-
зећима Службени лист РБиХ«, број 4/92), ако овом уред-
бом није другачије одређено.

Члан 8.
За обављање дјелатности из члана 1. ове уредбе, Влада
“ може својим мјерама и мјерама економске политике обезб-
једити приоритете у снабдијевању сировинама и репрома-
теријалима, | кредитне | олакшице | за | припрему
производње, развој и освајања нових производа, својинско
и програмско преструктуирање и друго.
Члан 9.

Због специфичности ове индустрије стимулират ће се
кооперативна сурадња и заједничка улагања у међудржав-
ној сурадњи.

Члан 10.

Производња наоружања и војне опреме може се у увје-
тима ратног стања или у увјетима непосредне ратне опа-
сности, повјерити и другим субјектима, осим подузећима
из члана 2. ове уредбе, рјешењем Министарства енергети-
ке и индустрије, уз претходну сугласност Министарства
унутрашњих послова и Министарства обране.

Рјешењем из става 1. овог члана именује се привремени
управни одбор и вршилац дужности директора подузећа,

Без рјешења из става 1. овог члана забрањује се свака
производња, ремонт и монтажа наоружања и војне опреме.

Члан 1].

Промет средстава наоружања и војне опреме врше
подузећа или организације које је основала или које је
овластила Репуолика. Овлашћење из става 1. овог члана у
име Републике даје Влада.

Члан 12.

У случају када раде по овлашћењу Републике, поду-
зећа ће прије подношења понуда иноземству затражити
сугласност од Министарства енергетике и индустрије и
Министарства обране.

Министарства из става 1. овог члана изјаснит ће се о
захтјеву по могућности одмах, а најкасније осам дана од
дана пријема захтјева.

Захтјеви подузећа или специјализираних прометних
организација из чл. 2, и 11. ове уредбе морају да.садрже;
назив купца, врсту, асортиман, количину, контролу, дина-
мику и начин испоруке, цијену, начин и увјете плаћања и

друге релевантне податке од значаја за предметне угово-
pe.

Уговор из става ]l. овог члана мора садржавати све
елементе наведене у захтјеву из става 3, овог члана,

SLUŽBENI LIST RBiH

Обавеза прибављања сугласности из става ]. овог члана,
сходно се односи и на раније закључене уговоре који нису
реализовани до ступања на снагу ове уредбе.

Члан 13.

За испоруку средстава наоружања и војне опреме, но-
сиоци уговора дужни су поред сугласности из члана 12,
ове уредбе прибавити и одобрење Министарства уну-
трашњих послова за транспорт »Б« материје или другог
специјалног терета, односно обезбиједити и друге мјере
за сигуран транспорт до крајњег купца, у складу са зако-
ном и овом уредбом.

Члан 14,

Министарство енергетике и индустрије води евиден-
цију издатих сугласности из члана 12. ове уредбе.

Члан 15.

Овлашћује се Влада да донесе одлуку о реорганизи-
рању (спајању, припајању, раздвајању и др. ) подузећа из
члана 2. ове уредбе, ради рационализације, оптимализа-
ције и јачања обрамбене моћи Републике.

Члан 16.

Контрола производње и испоруке готових производа
наоружања и војне опреме врши се на начин и под увјети-
ма утврђеним у уговору из члана 12. ове уредбе, односно
институција за контролу коју одреди Влада.

Члан 17.
Наплата испоручених средстава наоружања и војне
опреме као и девизни прилив одоствареног извоза и вој-
PI
ног инжењеринга вршит he се преко Народне банке Босне
и Херцеговине.

Члан 18.

Заштиту средстава рада, техничко-технолошке и кон-
структивне документације, тајност података и остало,
дужни су обезбједити директори подузећа, из члана 2. ове
уредбе и гувернер Народне банке Босне и Херцеговине.

Члан 19.

Подузећа из члана 2. ове уредбе не могу вршити произ-
водњу, власничку и организациону трансформацију без
сугласности Владе.

По престанку ратног стања власничко и друго пре-
структуирање регулират ће се посебним законом.

Члан 20.

Органи управљања и руковођења подузећа из члана 2,
ове уредбе су управни одбор и директор.

Управни одбор из става 1 овог члана може да има
најмање три члана.

Чланове управног одбора и директор подузећа из чла-
на2. ове уредбе именује Влада на приједлог Министарства
енергетике и индустрије и Министарства обране.

Овлашћења из става 3. овог члана Влада може прени-
јети на министарства из става 3. овог члана.

Члан 21.

Директор и управни одбор подузећа из члана 6. став ].
ове уредбе вршит ће припреме и организацију за почетак
рада подузећа и нормализацију увјета за редовно посло-
вање по ослобођењу привремено окупираног дијела тери-
торије Републике, на којем се подузеће налази.

Члан 22,

Подузећа из члана 2. ове уредбе имају статут.

Подузећа из члана 2. ове уредбе донијет ће статут у
року од 30 дана од дана именовања чланова управних
одбора и директора.

Статут доноси управни одбор, уз претходну сугла-
сност Владе на основу мишљења Министарства енергети-
ке и индустрије, Министарства обране и Министарства
унутрашњих послова.

Subota, 1. avgusta 1992. |

Strana 26793/100

Subota, 1. avgusta 1992.

Члан 23,

Управни одбор подузећа из члана 2. ове уредбе доноси,
на приједлог директора, акт о унутрашњој организацији
подузећа, уз претходну сугласност Владе.

Члан 24,

Ова уредба је основ по коме ће подузећа из члана 2. ове

уредбе извршити упис у судски регистар.
Члан 25,

Ова уредба ступа на снагу даном објављивања у
»Службеном листу РБиХ«.

ПР. број 1257/92.
29. јула 1992. године Предсједништва РБиХ,
Сарајево Алија Изетбеговић, c.p.

ОИ ЛОИ ОВО О ВОДА
225

На основу Амандмана LI тачка 5. став 3, на Устав
Републике Босне и Херцеговине, Предсједништво Репу-
блике Босне и Херцеговине, на приједлог Владе Републи-
ке Босне и Херцеговине, доноси

УРЕДБУ СА ЗАКОНСКОМ СНАГОМ
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА УРЕДБЕ СА
ЗАКОНСКОМ СНАГОМ О ПРИМЈЕНИ КРИВИЧНОГ
ЗАКОНА РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И
КРИВИЧНОГ ЗАКОНА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ
ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ КОЈИ
ЈЕ ПРЕУЗЕТ КАО РЕПУБЛИЧКИ ЗАКОН ЗА
ВРИЈЕМЕ НЕПОСРЕДНЕ РАТНЕ ОПАСНОСТИ
ИЛИ ЗА ВРИЈЕМЕ РАТНОГ СТАЊА

Члан 1.

У Уредби са законском снагом о примјени Кривичног
закона Републике Босне и Херцеговине (у даљем тексту:
КЗ РБиХ) и Кривичног закона Социјалистичке Федера-
тивне Републике Југославије који је преузет као репу-
блички закон за вријеме непосредне ратне опасности или
за вријеме ратног стања „Службени лист РБиХ « број 6/92)
иза члана 2. додају се нови чл. 2а. и 26.; који гласе:

»Члан 2а.

(1) Учиниоцу кривичног дјела предвиђеног овом уред-
бом које је извршено за вријеме ратног стања и за које му
је изречена казна затвора у трајању од најмање пет година
или смртна казна може се као споредна казна. изрећи
казна конфискација имовине.

(2) Казна конфискације имовине може се изрећи за
кривична дјела предвиђена у Глави ХУ »Кривична дјела
против основа друштвеног уређења џ безбједности Репу-
блике Босне и Херцеговине« чл. 141. до 145, члану 148,
члану 155а, члану 1556, члану 155в, члану 168. ст. 1. до 3,
члану 169. став 4, члану 202. став 1, члану 203. ст. 2, 3, 5. И
6, члану 206. ст. 3. и 4, члану 214. став 3, члану 215, став 2,
члану 217. став 4,, члану 223. ст, 2. и 3, члану 224. став 2,, чл.
226. до 231, члану 232. ст. 1. и2., члану 233, члану 234. члану
235. став 2. и члану 236. став 2. Кривичног закона Соција-
листичке Федеративне Републике Југославије који је
преузет као републички закон Уредбом са законском сна-
гом о преузимању Кривичног закона Социјалистичке Фе-
деративне Републике Југославије (Службени лист
РБиХ«, бр. 2/92, 8/92 и 9/92) као и у члану 122. став 2, члану
123, став 3,, члану 126. ст. 1. и 2., члану 129. став 4,, члану 136.
став 2, чл. 148. до 151. и члану 158. ст. 2. и 3. ако су учињене
на штету друштвене имовине, члану 226. ст. 2. и 3, члану

227. ст, 2. и 3, члану 228. ст. 2. и 3, члану 230. став 1. и члану
235. став 2. Кривичног закона Републике Босне и Херцего-
вине „Службени лист СРБиХ«, бр. 16/77, 32/84, 19/86, 40/87,
41/87, 33/89, 2/90 и 24/91).

Предсједник

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 267

Члан 26.

(1) Конфискација имовине састоји се у одузимању имо-
вине осуђеном лицу у границама прописаним законом без
накнаде.

(2) При извршењу казне конфискације имовине суд ће
у границама закона тачно одредити који ће се дио имови-
не конфисковати, а који ће дио остати за издржавање
осуђеног и његове уже породице«.

Члан 2.
Иза члана 6. додаје се нови чл. ба. и 66, који гласе:
»Члан ба.

(1) За кривично дјело Убиства (члан 36. став 2. КЗ
РБиХ) казниће се и лице које другог лиши живота из
националне нетрпењивости.

(2) За кривично дјело Тешке тјелесне повреде (члан
42. став2. КЗ РБиХ) казниће се и лице које другог тјелесно
повриједи или му здравље тешко наруши из националне
нетрпељивости,

(3) За кривични дјело Отмице (члан 50. став 2. КЗ

РБиХ) казниће се и лице које изврши отмицу неког лица
из националне нетрпељивости.

Члан 66.

(1) За кривична дјела: Нарушавање неповредивости
стана (члан 56. став 1. КЗ РБиХ), Противправно заузимање
некретнина у друштвеној својини (члан 124. став 1. КЗ
РБиХ), Несавјесно пружање ветеринарске помоћи (члан
138. став 1. КЗ РБиХ), Непоступање по прописима за сузби-
јање болести животиња и биља (члан 139, став 1. КЗ РБиХ).
Загађивање сточне хране и воде (члан 140. став 1. КЗ РБиХ“
Ситно дјело крађе, утаје или преваре (члан 159, став 1. К
РБиХ) и Самовлашће (члан 209. КЗ РБиХ), учинилац |
се казнити затвором од три мјесеца до три године.

(2) За кривична дјела: Обмањивање купца (члан 12%
став 2. КЗ РБиХ), Недозвољена трговина (члан 129. став 1.
КЗ РБиХ), Недозвољена производња (члан 130. КЗ РБиХ),
Кршење прописа о цијенама (члан 133. став 1. КЗ РБиХ) и
Неисправно мјерење (члан 135. став 1. КЗ РБиХ), учинилац
ће се казнити затвором од три мјесеца до три године и
новчаном казном.

(3) За кривична дјела: Злостављање у вршењу службе
(члан 54. КЗ РБиХ), Нарушавање неповредивости стана
(члан 56. став 2. КЗ РБиХ), Противзаконито претресање
(члан 57. КЗ РБиХ), Противправно заузимање некретнина
у друштвеној својини (члан 124. став 2. КЗ РБиХ),
Оштећење стамбених и пословних зграда и просторија
(члан 125. КЗ РБиХ), Кршење прописа о цијенама (члан
133. став 1. КЗ РБиХ), Производња штетних средстава за
лијечење животиња (члан 137. став 1. КЗ РБиХ), Непосту-
пање по прописима за сузбијање болести животиња и
биља (члан 139, став 3, КЗ РБиХ), Загађивање сточне хране
и воде (члан 140. став 3, КЗ РБиХ) и Недозвољено држање
оружја или експлозивних материја (члан 213. став 1. КЗ
РБиХ), учинилац ће се казнити затвором од шест мјесеци
до пет година.

(4) За кривична дјела Обмањивања купца (члан 128.
став 1. КЗ РБИХ) и Недозвољена трговина (члан 129. став
3. КЗ РБиХ), учинилац ће се казнити затвором од шест
мјесеци до пет година и новчаном казном.

(5) За кривична дјела Производње штетних средстава
за лијечење животиња (члан 137. став 2. КЗ РБиХ) и
Уништавање засада употребом шкодљиве материје (члан
141. КЗ РБиХ), учинилац ће се казнити затвором од једне
до осам година.

(6) За кривична дјела Недозвољена трговина (члан 129.
став 4. КЗ РБиХ) и Повлашћивање купца (члан 134. став 2.
КЗ РБиХ), учинилац ће се казнити затвором од једне до
осам година и новчаном казном.

(7) За кривични дјело Нарушавања неповредивости
стана (члан 56. став 1. КЗ РБиХ), гоњење се предузима по
службеној дужности«, ·

Strana 26894/100

Broj 11 - Strana 268

Члан 3.
Члан 7. мијења се и гласи:
»За кривична дјела против службене и друге одговоре
дужности утврђују се посебни максимуми казне затвора,

и то:
- за дјела за која је прописана казна затвора до три

године- затвор до пет година;
- за дјела за која је прописана казна затвора до пет

година- затвор до десет година;
- за дјела за која је прописана казна затвора до десет

година- затвор до петнаест година. Ја

За кривична дјела из става 1. овог члана за која је
прописана казна затвора од најмање три године, утврђује
се посебан минимум у трајању од пет година«.

Члан 4.

Казна конфискације имовине за кривична дјела из
члана 22. ове уредбе и прописане казне за кривична дјела
из чл.2. и 3. ове уредбе могу се изрећи све до правоснажног
окончања кривичног поступка и поступка поводом ван-
редног правног лијека.

Члан 5.

Ова уредба ступа на снагу даном објављивања у
»Службеном листу РБиХ «.
ПР. број 1258/92 Предсједник
29. јула 1992. године Предсједништва РБиХ,

Сарајево Алија Изетбеговић,с,р.

ОДОЛИ ЕЛ 20202 0202 07070 07070 АДЕ
226

На основу Амандмана LI тачка 5. став 3. Устава Репу-
блике Босне и Херцеговине, на приједлог Владе Републи-
ке Босне и Херцеговине, Предсједништво Републике
ђосне и Херцеговине, доноси

УРЕДБУ

ЈА ЗАКОНСКОМ СНАГОМ О ПРИМЈЕНИ ЗАКОНА
О ФИНАНСИРАЊУ ОПШТИХ ДРУШТВЕНИХ
ПОТРЕБА

I- ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан ].

Закон о финансирању општих друштвених потреба
(Службени лист СРБиХ«, бр. 33/90 и 38/91) примјењује се
за вријеме непосредне ратне опасности и за вријеме рат-
ног стања уколико овом уредбом или другим ратним
прописима није друкчије прописано.

И - ~ ФИНАНСИРАЊЕ ФУНКЦИЈА И ЗАДАТАКА
ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА ЗА
ВРИЈЕМЕ НЕПОСРЕДНЕ РАТНЕ ОПАСНОСТИ
И ЗА ВРИЈЕМЕ РАТНОГ СТАЊА

Члан 2.

Олше друштвене потребе друштвено-политичких за-
једница за вријеме непосредне ратне опасности и за ври-
јеме ратног стања су: : :

1. финансирање 'оружаних снага Републике Босне и
Херцеговине (у даљем тексту: Република),

2. рад Предсједништва Републике Босне и Херцегови-
не, – скупштина – друштвено-политичких ~ заједница,
извршних органа, органа управе и управних организација,
Уставног суда Босне и Херцеговине, јавних тужилаштава
и правобранилаштава, судова и казнено-поправних орга-

низација (у даљем тексту: државни органи) и рад јавних
установа и јавних организација и јавних фондова односно

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

фондова који настављају рад за вријеме непосредне ратне
опасности и за вријеме ратног стања,

3. обезбјеђење и одржавање материјалних робних ре-
зерви,

4. допунска средства општинама,

5. материјално обезбјеђење породица лица која врши
војну службу у оружаним снагама,

6. финансирање потреба организација, смјештаја и
исхране становништва,

7. инвестиције за потребе оружаних снага Републике
и за друге потребе за вријеме непосредне ратне опасности
и за вријеме ратног стања,

8. финансирање рада друштвених дјелатности а посеб-
но здравства и социјалне заштите,

9. обавезе друштвено-политичке заједнице настале
оснивањем јавних предузећа,

10. интервенције у привреди,

И. друге потребе утврђене плановима одбране
друштвено-политичких заједница

Члан 3.

Финансирање потреба из члана 2. ове уредбе врши се
путем буџета за вријеме непосредне ратне опасности и за
вријеме ратног стања (у даљем тексту: ратни буџет), а по
потреби и одговарајућих фондова друштвено-поли-
тичких заједница.

Члан 4.

Финансирање потреба из члана 2. ове уредбе друштве-
но-политичка заједница врши у оквиру расположивих
средстава утврђених у ратном буџету.

Приоритет у финансирању имају потребе оружаних
снага и заштита од ратних дејстава као и здравствена и
социјална заштита становништва.

Члан 5.

У ратном буџету Републике средства за финансирање
оружаних снага обезбјеђују се на основу приједлога пре-
драчуна Министарства одбране.

5 Члан 6.

У ратном буџету друштвено-политичке заједнице
средства за финансирање рада државних органа и рада
јавних установа и јавних фондова односно фондова обезб-
јеђују се у складу са задацима које ти органи извршавају
за вријеме непосредне ратне опасности и за вријеме рат-
ног стања.

Члан 7.

У ратном буџету друштвено-политичке заједнице
обезбјеђују се средствима за образовање, обнављање и ко-
ришћење робних резерви у складу са програмом образо-
вања тих робних резерви за период за који се доноси ратни
буџет.

Члан 8.

У ратном буџету Републике обезбјеђују се допунска
средства општинама за финансирање потреба које оне за
вријеме непосредне ратне опасности и за вријеме ратног
стања не могу да подмире из сопствених прихода.

Критерији за додјелу висине допунских средстава
утврђују се одлуком о ратном буџету Републике.

Члан 9.

У ратном буџету Републике средства за исплату мате-
ријалног обезбјеђења породица лица која врше војну
службу у оружаним снагама утврђују се на основу бројног
стања лица чије породице имају право на материјално
обезбјеђење и износа прописаних Уредбом о новчаним
примањима у рату војних лица и грађанских лица на
служби у оружаним снагама.

Члан 10.
У ратном буџету. друштвено-политичке заједнице, у
складу са планом одбране, обезбјеђују се средства за фи-

Strana 26994/100

Subota, 1. avgusta 1992.

нансирање потреба организације, исхране и смјештаја изб-
јеглог становништва.

Члан 1],

У. ратном буџету друштвено-политичке заједнице
обезбјеђују се средства, у складу са планом одбране, за
финансирање — одређених — инвестиција = за потребе
оружаних снага и друге ратне потребе које се односи на
капацитете научно-истраживачког рада, као и за произво-
дњу наоружања и војне опреме и другу производњу од
посебног значаја за вођење оружане борбе и других облика
отпора и заштите од ратних дејстава.

: Члан 12.

Друштвено-политичка заједница може за вријеме не-
посредне ратне опасности и за вријеме ратног стања доно-
сити прописе о укидању постојећих фондова и о
преузимању обавеза тих фондова или о преношењу тих
обавеза на друге фондове уз истовремено преузимање
односно преношење средстава и извора средстава који су
припадали тим фондовима, као и прописе о мијењању
постојећег и утврђивања новог начина финансирања поје-
диних фондова.

Члан 13,

Друштвено-поличка заједница за вријеме непосредне
ратне опасности и за вријеме ратног стања утвђује изворе
средстава за финансирање односно услове за кредити-
рање одређених инвестиција у привреди и друштвеним
дјелатностима, а нарочито за производњу пропизвода ко-
јису од посебног значаја за вођење оружане борбе, заштиту.
од ратних дејстава и за изградњу објеката инфраструктуре
од посебног значаја за одбрану, реституцију објеката
уништених ратним разарањем, а која су неопходна за
ратну производњу и функционисање других дјелатности
И рату, као и за размјештај појединих производних капа-
цитета. i

Под средствима за финансирање односно кредити-
рање инвестиција из става 1. овог члана подразумијевају
се средства ануитета по раније датим кредитима из сред-
става друштвено-политичке заједнице, средстава ратних
зајмова прикупљена од предузећа, других правних лица
и грађана, средства ратног буџета распоређена за инвести-
ције, средства заједничких резерви предузећа и других
правних лица, средства за инвестиције предузећа и дру-
гих правних лица за која Република ограничи право ра-
сполагања, кредити банака, средства осигурања заједнице
осигурања и реосигурања и друга средства која се утврде
ратним прописима.

Друштвено-политичка заједница може, у циљу обезб-
јеђења средстава за финансирање односно кредитирање
инвестиција из става 1. овог члана након коришћења сред-
става из става 2. овог члана, прописати обавезно
удруживање и намјенско усмјеравање у одређене инвести-
ционе програме средстава акумулације и других средста-
ва којима располажу предузећа, средства солидарности за
отклањање посљедица елементарних непогода, средства
укинутих фондова, расположивих средстава кредитног
потенцијала банака, као и средстава резерви свих кори-
сника друштвених средстава.

Члан 14.

Средства за инвестиције из члана 13. ове уредбе са
којима располаже друштвени-политичка заједница за
вријеме непосредне ратне опасности и за вријеме ратног
стања воде се на посебном рачуну код банке која наставља
са радом у рату. :

Инвестициона улагања врше се на основу одлуке коју
доноси друштвено-политичка заједница.

Одлуком из става 2. овог члана утврђују се начин и
услови финансирања. :

Друштвено-политичка заједница утврђује, у складу са
планом одбране, услове, приоритет и динамику ко-
риштења срестава за инвестиције.

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 269

Члан 15.
У ратном буџету друштвено-политичке заједнице
утврђују се средства за јавна предузећа на основу
мишљења надлежног органа управе.

Члан 16.

У ратном буџету друштвено-политичке заједнице
утврђују се средства за финансирање других потреба, оба~
веза и задатака које на основу ратних прописа друштве-
но-политичка заједница финансира у рату.

У ратном буџету друштвено-политичке заједнице
издваја се дио прихода као нераспоређена средства за
потребе и задатке за које у ратном буџету нису обезбјеђена
средства или ниси обезбјеђена у довољном износу (текућа
буџетска средства).

Члан 17.

У циљу обезбјеђења средстава за финансирање потреба
из члана 2. ове уредбе, друштвено-полутичка заједница
може расписивати добровољне и обавезне ратне зајмове.

Ратне зајмове са обавезним уписом може расписати
само Република.

Средства прибављена путем зајмова из става 1. овог
члана уносе се у ратни буџет друштвено-политичке зајед-
нице.

Члан 18.

На упис обавезног ратног зајма могу се обавезати сва
правна и физичка лица.

У одлуци о расписивању ратног зајма са обавезним
уписом морају се одредити и мјерила за утврђивање виси-
не зајма који су дужни ma опишу и уплате поједине
категорије уписника зајма, као и начин уплаћивања.

Друштвено-политичка заједница која је зајам расти
сала, на износ уписаног обавезног и добровољног зајма.
издаје одговарајуће исправе. i

Ш- ПРИХОДИ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ
ЗАЈЕДНИЦЕ

Члан 19.

Извори средстава ратног буџета и инструменти прес
којих се обезбјеђују средства за финансирање општи
друштвених потреба у друштвено-политичкој заједници,
који важе у миру, примјењиваће се и у рату ако овом
уредбом или другим ратним прописом није друкчије
одређено.

Члан 20.

Друштвено-политичка заједница може за вријеме не-
посредне ратне опасности и за вријеме ратног стања ут
врдити нове изворе прихода и укинути постоје
мијењати односно повећавати, снижавати и укидати сто-
пе пореза; утврђивати олакшице и ослобађања појединих
обвезника и утврђивати услове и начин коричћења сред
става која служе за финансирање општих друштвених
потреба за вријеме непосредне ратне опасности и за ври-
јеме ратног стања.

Члан 21.

Систем пореза и такса који важи у миру (пореске и
тарифе, врсте пореза и такса, предмет опорезивања, поре-
ски обвезник, пореска основица, врсте пореских стопа и
такса, пореске и таксене олакшице и ослобађања, начин
евидентирања, обрачунавањ а и плаћања пореза и такса,
као и рокови и мјесто плаћања) примјењује се и у рату, ако
овом уредбом или другим ратним прописом није друкчије
одређено,

Друштвено-политичка заједница може прописати да
се порези из личних доходака и из прихода грађана јез
лимично или у цјелини плаћају у натури.

Припадност прихода од пореза, такса и из других
извора прихода утврђени прописа који се примјењују У
миру важиће и у рату, ако овом уредбом или другим
ратним прописанима није друкчије одређено.

Strana 27094/100

Broj 11 - Strana 270

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

Члан 22.

Република може, у циљу остваривања додатног прихо-
да ратног буџета Републике, донијети пропис о увођењу
посебног пореза из личног доходка радника, из доходка
од пољопривредне дјелатности, на добит од обављања
привредне и професионалне дјелатности, од ауторских
права, патената и техничког унапређења, од прихода од
имовине и имовинских права, од пензије и накнада које
имају карактер личног примања, изузев инвалиднине и
социјалних помоћи. :

Обвезник пореза из става 1. овог члана је радник одно-
сно грађанин који оствари лични доходак, доходак и
добит односно приход по основама из става ]. овог члана.

Члан 23.

Република може, за вријеме непосредне ратне опасно-
сти и за вријеме ратног стања, прибављати потребна сред-
ства задужењем код Народне банке Босне и Херцеговине
(у даљем тексту: Народна банка), или у иностранству под
условом да изворни приход ратног буџета Републике,
нису довољни за финансирање функција и задатака Репу-
блике.

Одлуку о задуживању из става 1. овог члана доноси
Предсједништво Републике. ИЕ

Средства из претходног става обезбјеђују се у кредит-
ном билансу Народне банке.

Члан 24.

Друштвено-политичка заједница може због нерав-
номјерног притицања прихода ратног буџета користити
краткорочну позајмицу код Народне банке, ако нема сред-
ства у буџетској резерви, уз обавезу да позајмицу врати у
року од 60 дана из текућих прихода.

Одлуку о позајмици из става 1. овог члана доноси
предсједништво друштвено-политичке заједнице.

Члан 25,
У ратни буџет друштвено-политичке заједнице за
грва три мјесеца рата уносе се и средства, која се на дан
његовог ступања на снагу, затекну на жиро-рачунуима
мирнодобског буџета сталне буџетске резерве односно
друштвено-политичке заједнице и јавних фондова.

У ратни буџет друштвено-политичке заједнице за
прва три мјесеца рата уносе се и средства која су као
приход припадала мирнодобском буџету, а која до дана
ступања на снагу ратног буџета нису уплаћена у корист
уплатног рачуна или са уплатних рачуна нису пренешена
у корист жиро-рачуна мирнодобског буџета.

ТУ - ДОНОШЕЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ РАТНОГ БУЏЕТА

Члан 26.

Финансирање општих друштвених потреба друштве-
но-политичке заједнице врши се на основу ратног буџета.

Органи друштвено-политичке заједнице и јавни фон-
дови односно фондови подносе ратни предрачун расхода
на основу којег се утврђују средства у ратном буџету.

У ратном. предрачуну расхода и у ратном буџету
утврђују се извори прихода односно средстава по врстама,
као и расходи по основним намјенама.

Приходи и расходи у ратном буџету друштвено-поли-
тичке заједнице исказују се по јединственој класифика-
цији за исказивање прихода и расхода у ратном буџету
друштвено-политичке заједнице коју прописује мини-
стар финансија.

Члан 27,

У ратном буџету друштвено-политичке заједнице
планирају се приходи и утврђују средства за финансирање
функција и задатака друштвено-политичке заједнице за
три мјесеца непосредне ратне опасности и за вријеме
ратног стања.

У мирнодобском стању, сваке године, истовремено са

доношењем мирнодобског буџета, а најкасније до 31. маја

текуће године, друштвено-политичке заједнице утврђују
приједлог ратног буџета.
Члан 28.
. Ратни буџет саставља се и доноси за период од три
мјесеца. :

Ратни буџет утврђује и доноси, на приједлог извршног
органа, Предсједништво Републике, односно предсјед-
ништво општине.

Ратни предрачун расхода, у складу са ратним буџетом,
доноси старјешина органа друштвено-политичке зајед-
нице.

Члан 29.

Укупан обим прихода у приједлогу ратног буџета
друштвено-политичке заједнице утврђује се на основу:

1. четвртине укупног обима изворних прихода
утврђених у мирнодобском буџету друштвено-политичке
заједнице у години за коју се израђује ратни буџет, умање-
не до 35 % ;

2. процјењеног обима изворних и других прихода који
ће се, на основу ратних прописа друштвено-политичке
заједнице, којима се повећавају постојећи или уводе нови
приходи ратног буџета, остварити у времену за који се
израђује приједлог ратног буџета;

3. укупног. износа допунских средстава која се обезб-
јеђују друштвено-политичкој заједници, која властитим
приходима не може да обезоједи финансирање општих
друштвених потреба за вријеме ратног стања.

Члан 30.

Приједлог ратног буџета друштвено-политичке зајед-
нице припрема орган управе надлежан за послове финан-
сија на основу процјене изворних и других прихода који
припадају ратном буџету и приједлога предрачуна расхо-
да који подносе органи друштвено-политичке заједнице.

Орган управе надлежан за послове финансирања до-
ставља приједлог ратног буџета на разматрање извршном
органу друштвено-политичке заједнице, који га доставља
на усвајање предсједништву најкасније 15 дана прије исте-
ка важности ратног буџета по коме се врши финансирање
ратних функција и задатака друштвено-политичке зајед-
нице.

Члан 31.

Приједлози предрачуна расхода и приједлози за обезб-
јеђење допунских средстава достављају се органу на-
длежном за послове финансија друштвено-политичке
"заједнице у писменој форми, а ако то није могуће телеко-
муникационим м средствима.

Приједлог предрачуна расхода потписује наредбода-
вац и рачунополагач.

Члан 32.

Ако за вријеме непосредне ратне опасности и за ври-
јеме ратног стања ратни буџет друштвено-политичке за-
једнице за наредни период није на вријеме донијет,

инансирање се врши привремено на основу ратног
буџета из претходног периода, али најдуже за мјесец дана.

Одлуку. о привременом – финансирању _ доноси
извршни орган друштвено-политичке заједнице.

Члан 33.

Висина одобрених средстава у ратном буџету друштве-
но-политичке заједнице саопштава се корисницима рат-
ног буџета писменим путем, а ако то није могуће,
телекомуникационим средствима.

Члан 34.

Ратни буџет, односно ратни предрачун расхода органа
друштвено-политичке заједнице M јавних фондова
извршава се путем буџетске књиге.

Буџетску књигу из става 1. овог члана издаје и овјерава
орган надлежан за послове финансија, односно стар-
јешина органа коме је одобрен ратни предрачун расхода.

Strana 27193/100

Subota, 1. avgusta 1992.

Члан 35.

Исплата која терети ратни буџет, врши се у границама
буџетом одобрених средстава сваком поједином корисни-
ку ратног буџета друштвено-политичке заједнице,

Одобрени-износ расхода по ратном буџету уписује се у
буџетску књигу сваког непосредног корисника средстава
ратног буџета и овјерава потписом наредбодавца и
печатом органа. :

Исплата по буџетској књизи сваког појединог кори-
сника ратног буџета врши се у границама износа OL
Hor предрачуна расхода.

У буџетску књигу уписује се свако поједино ко-
ришћење средстава.

Члан 36.

Наредбодавац за извршење ратног буџета друштвено-
политичке заједнице је старјешина органа надлежан за
послове финансија. .

За извршење расхода у оквиру средстава одобрених
предрачуном расхода корисника ратног буџета друштве-
но-политичке заједнице, одговорни су наредбодавац и

рачунополагач који су, према ратној систематизацији,.

одређени на ту дужност.
Члан 37.

Средства утврђена у ратном буџету друштвено-поли-
тичке заједнице за инвестиције која су ангажована, а нису
утрошена у периоду за који је ратни буџет донесен, могу
се за те инвестиције користи у току извршавања наредног
ратног буџета те друштвено-политичке заједнице.

У - ЗАВРШНИ РАЧУН РАТНОГ БУЏЕТА

Члан 38.

По истеку периода за који је ратни буџет усвојен, орган
надлежан за његово извршавање саставља завршни рачун.

У завршни рачун друштвено-политичке заједнице из-
казују се остварени приходи и извршени расходи, за-
кључно са посљедњим даном периода за који је ратни
буџет донесен. :

Завршни рачун ратног буџета разматра извршни ор-
ган, а усваја предсједништво друштвено-политичке зајед-
нице. + :

Члан 39.
| Завршни pauyH ратног буџета, односно фонда
“ друштвено-политичке заједнице саставља се по једин-
ственој класификацији које прописује министар за фи-
„нансије. |

VI - ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 40.

У периоду непосредне ратне опасности и за вријеме
ратног стања утврђени приједлог ратног буџета друштве-
но-политичке заједнице се, по потреби, валоризује и уса-
глашава са конкретном војно-политичком ситуацијом и
доставља предсједништву друштвено-политичке зајед-
нице на усвајање.

Члан 41.
. — Изузетно, у 1992. години први ратни буџет саставља се
и доноси за период од шест мјесеци, а завршни рачун
закључно са посљедњим даном периода за који је ратни

буџет донесен.
LJ '

Члан 42.
Ова уредба ступа на снагу даном доношенја, а објавиће
се у Службеном листу РБиХ«. ]
TIP. број 1259/92
1. августа 1992. године
Сарајево

Предсједник
Предсједништва РБиХ,
Алија Изетбеговић, с.р.

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 271
227 „ние
Ма osnovu Amandmana LI tačka 5. stav 3: па Ustav
Republike Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo Republike Bo-
sne i Hercegovine, na prijedlog Vlade Rcpublike Bosnc i
Hercegovine, donosi

UREDBU SA ZAKONSKOM SNAGOM
O SLUŽBI U ARMIJI REPUBLIKE BOSNE I
HERCEGOVINE

1- OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Službomu Armiji Republike Bosne i Hercegovine (и daljem
tekstu: Armija) smatra se vršenje vojnih i drugih dužnosti u
Armiji u miru i oružanim snagama Republike Bosnc i Herce-
govine (u daljem tekstu: Oružane snage), u ratu.

Član 2.

Službu u Armiji vrše državljani Republike Bosne 1 Негсе-
воуше (u daljem tekstu: Republika). Državljani Republike
imaju pravo da pod uslovima koji su utvrđeni ovom uredbom,
stupaju na službu u Armiji, da vrše vojne i druge dužnosti, da
stiču činove, zvanja vojnih starješina i druga stručna zvanja i
da napreduju u službi.

, · Član 3.

Lica na službi u Armiji su vojna lica, radnici na službi u
Armiji i gradani po ugovoru na radu u Armiji (u daljem tekstu:
građani na radu u Armiji). Vojna Иса п smislu ovc uredbe 5'
aktivna vojna lica, vojnici i lica u rezervnom sastavu dok <
nalaze na vojnoj dužnosti u Armiji.

Aktivna vojna lica su родоћеш, oficiri i gencrali. Radnic
na službi u Armiji su građani koji sc nalaze u radnom odnosu
U Armiji (u daljem tekstu: radnik na službi u Armiji).

| Član 4. :

Aktivna vojna Иса, radnici па službi u Armiji i građani па
гади u Armiji zasnivaju radni odnos u Armiji na način propisan
ovom Uredbom i Zakonom o državnoj upravi (»Službcni list
SRBiH«, br. 8/90, 10/91 i 14/91 i»Službenilist RBiH«, br. 4/92
i6/92).

Vojnici i lica u rezervnom sastavu. stupaju na službu u
Armiju na osnovu vojne obaveze.

„Član 5.

Dužnosti vojnih starješina u Amiji vrše vojna lica Која
imaju čin. : i

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, dužnosti vojnih
starješina mogu vršiti i lica koja nemaju čin.

Lica iz stava 2. ovog člana imaju zvanje prema dužnostima
koja vrše.

Član 6.
Prilikom stupanja u Armiji vojna lica daje zakletvu.
Tekst zakletve utvrđuje Predsjedništvo Republike Bosne i
Hercegovine (u daljem tekstu: Predsjedništvo).
П- SASTAV, ČINOVI, OZNAKE, UNIFORMA
I ZASTAVA ARMIJE : +
1. Sastav
Član 7.
Armija ima stalni i rezervni sastav.
Član 8.
Stalni sastav Armije čine aktivna vojna lica, vojnici, radnici
na službi u Armiji i gradani na radu u Armiji. .
Као vojnici smatraju se i mornari.

Strana 27294/100

Broj 11 - Strana 272

Član 9.

Rezervni sastav Armije čine lica koja po odredbama propisa
kojim se uređuje vojna obaveza podliježu obavezi služenja u
rezervnom sastavu Armije.

2. Oznake armije, činovi, uniforma i oznake dužnosti
Član 10.
U Armiji vojna lica nose oznake Armije, činove, oznake
dužnosti i pripadnosti rodovima, odnosno službama.
Činovi u Armiji su:
a) za vojnike: razvodnik i desetar;
b) za podoficire: vodnok, čelnik, zastavnik i nadzastavnik;
c) za oficire: poručnik, kapetan, brigadir i pukovnik;
._ d)za generale: brigadni general, divizijski general i armijsli
general.
Član 11.

Vojna lica nose uniformu, kao znak pripadnosti Armije, a

oznake činova, kao znak razlikovanja u službi.
Član 12.
Jedinice i ustanove Armije imaju svoje zastave.

Zastavajedinice i ustanove Armije je pravougaonog oblika, +

u sredini grb Republike na bijeloj podlozi ispod kojeg se nalazi
crtež ukrštenih mačema. Iznad grba nalogo tipu ispisan je naziv
sArmija Republike Bosne i Hercegovinee, jedinice za koje
Predsjedništvo odluči da imaju svoj naziv, ispod armijskog
znaka, u visini rukohvata mačeva, na lenti ispisan je zlatnim
slovima naziv jedinice. )

Odnos širine i dužine zastave je tri prema pet.

Zastava se čuva u jedinici, odnosno ustanovi u posebnoj
prostoriji.

Član 13.

Jedinstveni znak pripadnosti Armiji je grb Republike i
logotip Armije. ;

Znak pripadnosti Armiji nosi se na uniformi.

Član 14.

Vrste i izgled uniforme, oznaka Armije, činovi, oznake
dužnosti i oznake pripadnosti rodu, odnosno službi i vojna
zastava ureduje se propisom kojeg donosi Predsjedništvo na
prijedlog ministra odbrane.

III - POPUNA ARMIJE

1. Stupanje u službu

Član 15.

Državljani Republike stupaju u službu u Armiji na osnovu
akta ovlaštenih organa o upućivanju u Armiju po osnovu vojne
obaveze ili na osnovu akta o prijemu u aktivnu vojnu službu ili
na osnovu ugovora o prijemu u službu ili na osnovu zasnivanja
radnog odnosa.

Član 16.
Prijem lica u aktivnu vojnu službu vrši se pod uslovima i
na način odreden ovom uredbom. :
Član 17.

Regruti i lica u rezervnom sastavu stupaju u službu u Armiji
na osnovu akta o upućivanju u Armiju.

Lica iz stava. 1. ovog člana upućuju se u Armiju pod
uslovima i na način određen propisom kojim se uređuje vojna
obaveza i propisima donesenim na osnovu ove uredbe.

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

2. Prijem u aktivnu vojnu službu
Član 18.

U aktivnu vojnu službu može biti primljen državljanin
Republike ako ispunjava ove opšte uslove:

1) da je sposoban za aktivnu vojnu službu

2) da nije osudivan za krivično djelo protiv osnova uređenja
i bezbjednosti zemlje ili za krivično djelo učinjeno iz koristolju-
blja ili iz drugih nečasnih pobuda ili da za posljednje dvije
godine prije prijema u vojnu službu nije osudivan za koje drugo
krivično djelo na bezuslovnu kaznu zatvora;

3) da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično
djelo za koje se goni po službenoj dužnosti, a ako je rezervni
podoficir i oficir da se protiv njega ne vodi postupak ni pred
disciplinskim sudom;

4) da je odslužio ili na drugi način regulisao obavezu
služenja vojnog roka, a žena da je navršila osamnacst godina
Živora;

5) da ima potrebnu stručnu spremu za vršenje vojne službe.

Prijem u aktivnu vojnu službu vrši se prema potrebi službe,
u okviru broja mjesta predvidenih formacijom.

Pri izboru kandidata za prijem u aktivnu vojnu službu vodi
se računa o što srazmjernijoj zastupljenosti konstitutivnih naro-
dai pripadnika ostalih naroda Republike u sastav starješinskog
kadra.

Član 19. i

Lice koje bude primljeno u aktivnu vojnu službu postaje
aktivno vojno lice danom stupanja u službu na osnovu akta o
prijemu, odnosno akta o proizvodenju u čin.

Član 20.

Aktivna vojna lica i građanska lica u službi u bivšoj Jugo-
slovenskoj narodnoj armiji, koja su u skladu sa Uredbom sa
zakonskom snagom o oružanim snagama Republike Bosne i
Hercegovine (Službeni list RBiHx, broj 4/92), prešla u sastav
Teritorijalne odbrane Republike, mogu se primati u aktivnu
vojnu službu Armije, građanska lica kao radnici na službi u
Armiji u skladu sa uslovima propisanim ovom uredbom.

Član 21.

Proizvodenje vojnih lica iz člana 20. ove uredbe vrši se
prema sljedećem:

PODOFICIRI:

a) vodnik u čin vodnika;

b) stariji vodnik u čin čelnika;

_c) zastavnik u čin zastavnika;

d) zastavnik I klase u nadzastavnika.

- podoficiri koji nisu proveli 2/3 propisanog vremena u činu
u bivšoj JNA, odnosno tri godine u činu, proizvode sc u sljedeće
činove:

a) vodnik I klase u čin vodnika;

b) Stariji vodnik I klase u čin čelnika;

c) Zastavnik I klase u čin zastavnika;

- podoficiri koji su proveli 2/3 i više godina propisanog
vremena u činu u bivšoj JNA, ali ne manje od tri godine,
proizvode se u sljedeće činove:

a) vodnik I klase u čelnika;

b) stariji vodnik I klase u zastavnika;

c) zastavnik u nadzastavnika.

OFICIRI:

a) potporučnik u čin poručnika;

b) poručnik u čin poručnika;

c) kapetan u čin kapetana;

Strana 27393/100

ž Subota, i. avgusta 1992.

44

d) major. u čin brigadira;
e) pukovnik u čin pukovnika.
- oficiri koji nisu proveli 2/3 propisanog vremena u činu

bivše JNA odnosno do tri godine u činu, proizvode se u sljedeće
činove:

:a) kapetan I klase u čin kapetana;

b) potpukovnik u čin brigadira.

- oficiri koji su proveli 2/3 propisanog vremena više u činu
bivše JNA, ali nemaju manje od tri godine, proizvode se u
sljedeće činove:

a) poručnik u čin kapetana;

b) kapetan I klase u čin brigadira;

c) potpukovnik u čin pukovnika.

Oficiri čina majora koji su proveli duplo vrijeme propisano
za unapređenje u čin potpukovnika bivše JNA, ali ne manje od
šest godina u činu majora, proizvode se u čin pukovnika.

Rezervni podoficiri i i rezervni oficiri koji su mobilisani u
sastav Armije, za vrijeme ratnog stanja, unapređuju se pod
uslovima kao aktivna vojna lica.

GENERALI:

General bivše JNA može se proizvesti u čin generala po
odluci Predsjedništva, na osnovu formiranog prijedloga kole-
gija ministra odbrane, ako ispunjava uslove propisane za činove
generala.

Vojni službenici bivše JNA proizvode se u podoficire od-
nosno oficire odgovarajućeg čina, pod uslovima koji su odred-
bom ovog člana propisani za podoficire, odnosno oficire.

Proizvđenje lica iz člana 20. ove uredbe u činove pred-
Videne u odredbi ovog člana vrši se na pismeni zahtjev tih lica.

Član 22.
Pri proizvođenju lica iz člana 20. ove uredbe u činove iz

člana 21. ove uredbe, uzimaju se u obzir formacijska mjesta na.

koja su raspoređena, potrebe oružanih snaga, lični doprinos u
organizovanju i rukovođenju jedinicama oružanih snaga u
izvršavanju borbenih zadataka, kao i ukupan doprinos i an-

 gažovanje u pripremama za rat i u ratu.

Proizvidđenje lica iz stava 1. ovog člana vrši Predsjedništvo
na osnovu formiranog prijedloga kolegija ministra odbrane.
i Član 23. :
Lica u rezervnom sastavu mogu se primati u aktivnu vojnu
službu po propisu iž stava 2. ovog člana.
" Režervni podoficir, odnosno rezervni oficir može biti pri-
mljen u aktivnu vojnu službu kao aktivni podoficir, odnosno

oficir odgovarajućeg čina, ako ispunjava uslove koje propiše

Predsjedništvo.
Vojnik u rezervni može biti primljen u aktivnu vojnu službu

Ad proizveden u čin aktivnog vodnika ako ispunjava uslove

utvrđene u propisu iz stava 2. ovog člana.

Član 24.

Lice u rezervnom sastavu koje ispunjava opšte uslove. iz
ove uredbe i ima stručnu spremu za rod, odnosno službu u koju
se prima, može biti primljeno u aktivnu 'vojnu službu i proizve-
deno u čin prema stručnoj spremi i godinama službe u građari-
stvu, ako to zahtjeva potreba službe.

Član 25. i
Građanin na radu u Armiji može se primiti u aktivnu vojnu
službu na određene dužnosti i na određeno vrijeme ako ispunja-
va opšte uslove iz člana 18. ove uredbe.

' Prijem građana u aktivnu vojnu službu na određeno vrijeme
vrši se ugovorom.

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 273

Ugovorom o prijemu u aktivnu vojnu službu utvrđuje se
čin, dužnost, mjesto službovanja i trajanje službe, a mogu se
uredivati i druga prava i obaveze.

Gradanin iz stava 1. ovog člana može se primiti u aktivnu
vojnu službu po'ugovoru do devet godina. Ugovor o prijemu
zaklječkio ministar odbrane ili starješina koga on ovlasti.

Član 26.

Dužnosti na koje se mogu primiti gradani u aktivnu vojnu
službu po govoru i način prijema tih lica propisuje ministar
odbrane.

Član 27.

Na vojna lica primljena u aktivnu vojnu službu po ugovoru
ne primjenjuju se odredbe ove uredbe o unapređenju aktivnih
vojnih lica u činove:Armije.

! Član 28.

Vojilom ljcu primljenom u aktivnu vojnu službu po ugovoru
služba prestaje istekom ugovorenog roka.

Vojnomlicu primljenom u aktivnu vojnu službu po ugovoru
služba prestaje i prije isteka ugovorenog roka:

1) ako se na osnovu ocjena i mišljenja nadležnog organa
zdravstvene službe utvrdi da je trajno nesposoban za aktivnu
vojnu službu ili nesposobno za dužnost koju obavlja a ne
prihvati drugu odgovarajuću dužnost;

2) ako nije dva puta uzastopno ocijenjen povoljnom službe-
nom ocjenom;

3) ako je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajan;
dužem od šest mjeseci i '

4) ako izgubi čin. i

Aktivna vojna služba po ugovoru može Prosti prije istek
ugovorenog roka po sporazumu.

Član 29. CSG

Vojno lice primljeno u aktivnu vojnu službu po ugovoru
kojeje po ugovoru proveločetri godine, ostaje u aktivnoj vojnoj

službi u činu koji je imalo za vrijeme službe po ugovoru. , +

' Član 30. .

Ugovorom o prijemu na službu u Armiji vojnik se prima-na
tri godine, u odgovarajućem činu koji je ovom uredbom propi-
san za vojnike. Za vrijeme službe vojnik po ugovoru ima
svojstvo vojnog lica, s tim što prava i obaveze u pogledu.
nošenja uniforme, unapredivanja, putovanja u inostranstvo,"
udaljavanje i iz mjesta službe, stanovanje u kasarni, materijalne
idisciplinske odgovornosti ostvaruje u skladu sa propisima koje
se odnose na vojnike, a pravo na lični dohodak i naknade,
godičnji odmor i odsustva, penzijsko, invalidsko i zdravstveno
osiguranje i druga prava, po osnovu službe u Armiji, ostvaruju
se po propisima koje donosi ministar odbrane.

Vojnik primljen u službi po ugovoru iz stava 1. ovog šŠlana
može se primiti na službu u Armiji kao aktivno vojno Hice ili
radnik na službi u Armiji pod uslovima propisanim ovom
uredbom. ' ;'

. Član 31.

' Lice koje nema državljanstvo Republike može biti primlje-

no u Armiju i sticati činove samo ako je Republika u ratnom

"stanju.

Po prestanku ratnog stanja licei iz stava 1. ovog člana može
ostati u stalnom sastavu Armije ako steknu državljanstvo Re-

publike. a

Član 32.

Predsjedništvo može prevesti u rezervni sastav Armije lice
koje nema državljanstvo Republike, a koje je u toku službe u
Armiji u ratnom stanju steklo čin vojnog starješine. To lice se
vodi u vojnoj evidenciji kao vojni starješina sa počasnim činom.

;

{- .

Strana 27491/100

Broj 11 - Strana 274

__ Predsjedništvo može dodijeliti počasni čin i licu koje nema
državljanstvo Republike i koje nije služilo u Armiji ako ima
naročite zasluge za Armiju.

3. Popuna rezervnog sastava armije

Član 33. , }

Popuna rezervnog sastava Armije licima u rezervnom sa-

stavu vrši se prema odredbama propisa kojima se ureduje vojna
obaveza.

eo Član34.

Rezervni sastav Armije popunjava se podoficirima, pre-
vođenjem aktivnih podoficira u rezervni sastav i proizvodenjem
vojnika u rezervi u čin rezervnog vodnika.

U čin rezervnog vodnika može biti proizveden vojnik u
rezervi, ako je za vrijeme služenja vojnog roka ili na vojnoj
vježbi ocijenjen kao sposoban za vršenje dužnosti vodnika i ako
je predložen od strane nadležnog starješine za vršenje dužnosti
vojnog starješine.

Član 35. '

Rezervni sastav Armije popunjava se oficirima, proiz-
vodenjem rezervnih podoficira koji su završili školu za rezer-
vne oficire u bivšoj JNA u čin rezervnog poručnika i

: prevođenjem aktivnih oficira u rezervni sastav.
Član 36.
Pitongac koji je završio vojnu akademiju u bivšoj JNA anije
Cstekao svojstvo aktivnog vojnog lica, ako je po odredbama
propisa kojim se uređuje vojna obaveza regulisao služenje
vojnog roka, može se proizvesti u čin rezervnog poručnika ako

mu je školovanje u vojnoj akademiji trajalo deset ili više ;

semestara.

U čin rezervnog poručnika može se proizvesti lice, koje je
avršilo Fakultet opštenarodne odbrane ili koje na drugom
'akultetu završilo smjer opštenarodne odbrane, ako je po odred-

bama propisa kojim se ureduje vojna obaveza, regulisalo
služenje vojnog roka iako je u vojnoj jedinici provelo propisano
vrijeme na dužnosti vojnog starješine i sa uspjehom obavljalo
dužnost na položaju oficira.

Lice koje je završilo školu unutračnjih poslova, čijim je
programom obuhvaćen i program škole za rezervne oficire
bivše JNA, može se proizvesti u čin rezervnog poručnika ako
je po odredbama propisa kojim se uređuje vojna obaveza
regulisalo služenje vojnog roka i akojeu vojnoj j jedinici provelo
propisano vrijeme na dužnosti vojnog. starješineji i sa uspjehom
obavljalo dužnost na položaju 'oficira.

Član37. ="

U čin podoficira, oficira i generala, u ratnim uslovima,
mogu se proizvesti i lica bez čina, iako ne ispunjavaju uslove
za proizvođenje propisane ovom uredbom, ako su ličnim an-
gažovanjem doprinjeli pripremanju, organizovanju, ruko-
vodenju i i komandovanju jedinicama oružanih snaga u ratu i u

tim pitanjima postigli izuzetne rezultate i pokazali ličnu hrabrost
i samoprijegor u izvršenju borbenih i drugih zadataka u
oružanim snagama, dobili ratne zasluge ili ako su sa uspjehom
završili organizovanu obuku za starješinske dužnosti.

Lica iz stava 1. ovog člana proizvodi Predsjedništvo na
osnovu formiranog prijedloga kolegija ministra odbrane.
Uslove i postupak za proizvođenje licd iz stava 1, ,OVOg
člana utvrđuje Predsjedništvo na osnovu Toritrance prijedloga
kolegija ministra odbrane.
"Član 38.
Proizvodenje u činove aktivnih i rezervnih podoficira, ofi-
cira i generala vrši: "BA
ER
(a ma Lj sad

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

1) Predsjedništvao-u čin generala i dktivnog i rezervnog
oficira na osnovu formiranog prijedloga krlezija ministra od-
brane.

2) ministar odbrane-u čin aktivnog i i rezervnog podoficira
na prijedlog načelnika Glavnog štaba oružanih snaga:
IV --PRAVA I DUŽNOSTI VOJNIH LI A U VEZI
SA SLUŽBOM ,
Član 39. — |.
Vojna lica u vezi sa službom u Armiji imaju pravo i dužnosti
naročito:

1) da rade na jačanju bezbjednosti i sdmozaštite jedinice;
2) da čuvaju i izgrađuju međuljudske odnose u vojnim

, dedimcamn i i vojnim ustanovama;

" 3) da učvršćuju vojnu disciplinu;

4) da unapređuju organizaciju Života i rada u vojnim jedi-
nicama i vojnim ustanovama; :

S) da se moralno i stručno usavršavaju za vojne starješine
i da obezbjeduju uslove za moralno i stručno usavršavanje
vojnika i drugih pripadnika vojne jedinice, OSNOSNO vojne
ustanove; j

6) da čuvaju oružje, vojnu opremu i ostala materijalna
sredstva. ,

Prava i dužnosti iz stava 1. ovog člana, kao i druga prava
idužnosti, vojna! lica ostvaruju radom u vojnoj jedinici odnosno
vojnoj ustanovi i davanjem mišljenja-prijedloga {pretpostavlje;
nim starješinama.

Član 40.

. Kad je proglašena opšta i i djelimična mobiližacija, kad je
naredeno preduzimanje mjera pripravnosti ili drugih mjera
povećane borbene gotovosti ili kad je utvrđeno postojanje
neposredne ratre opasnosti ili vanredno stanje, vojno lice može
se udaljavati iz vojne jedinice, odnosno vojne ustanove ili iz
mjesta službovanja samo po odobrenju pretpostavljenog star-

"ješine.

Član 41. \

Vojna lica su dužna da izvršavaju naređenja pretpostavlje-
nih starješina koja se tiču službe, osim ako je očigledno da bi
izvršenje naređenja predpostavljalo krivično djelo.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, vojna lica su dužna da
izvršavaju i naređenja starijih kad nije prisutan pretpostavljeni
starješina i kad je neophodno da se hitno preduzmu mjere za
izvršenje neodložnih i značajnih službenih zadataka.

Pravilima službe Armije određuje se kad su vojna lica, u
smislu stava 2. ovog člana, dužna da izvršavaju i naređenja
starijih. o

" Ako primi naređenje čije bi izvršenje predstavljalo krivično
djelo, vojno lice je dužno da o naređenju odmah izvjesti višeg
pretpostavljenog starješinu ili starijeg od lica koje je naređenje
izdalo. i 2

Član 42. a

"Vojnalica imaju pravo da, u skladu s pravilima službe, nose

vatreno oružje.

U vršenju stražarske i patrolne službd, službe dežurnog i
slične službe, vojna lica smiju upotrijebiti, oružje ako drugčije
ne mogu:

1) da zaštite život ljudi koje obezbjeđuju;

2) da odbije napad ili da otklone neposrednu opasnost od
napada na objekat koji obezbjeđuju;

3) da od sebe odbiju neposredan napad kojim se ugrožava
njihov život. ,

Strana 27592/100

Subota, 1. avgusta 1992..

Vojna lica vrše službu u smislu stava 2. ovog člana, kad su
po pravilima službe dužna da preduzimaju mjere radi otkla-
njanja opasnosti od napada na život ljudi ili imovine.

Vojna lica koja vrše službu pod neposrednim rukovod-
. stvom starješine mogu upotrebiti oružje samo po njegovom
naređenju.

Pravilima službe uređuje se postupak vojnih lica pri obezb-
_ jedenju ljudi i imovine i uslovi pod kojima vojno lice može
upotrijebiti oružje u vršenju službe.

Ovlašćena vojna lica organa bezbjednosti i vojna policija
mogu u vršenju poslova vojne bezbjednosti, odnosno vojne
policije upotrijebiti oružje i i druga sredstva prinude pod uslovi-
ma koji su propisani za ovlašćena službena lica organa unu-
trašnjih poslova.

Član 43.

Vojna lica imaju pravo da pretpostavljenim starješinama j

podnesu pritužbe i druge predstavke u vezi sa pitanjima iz
života i rada u vojnoj jedinici, odnosno vojnoj Ustagoviju
skladu sa pravilima službe.

Pravo na pritužbu protiv naređenja pretpostavljenog star-
ješine ne oslobađa vojno lice od obaveze da naredenje izvrši.

Član 44.

Kad vojni starješina rješava u upravnom postupku prim-
jenjuju se vojna pravila opšteg upravnog postupka.

Na podneske, rješenja i druge akte i radnje u postupku za
ostvarivanje prava na osnovu službe u Armiji ne plaćaju se
administrativne, sudske i druge takse.

Član 45.

Vojna lica su dužna da čuvaju državnu, vojnu, službenu i

poslavnu tajnu.

Obaveza čuvanja državne, vojne, službene i poslovne tajne
traje i po prestanku službe u Armiji.
V - UNAPREĐIVANJE VOJNIH LICA

: Član 46.
U činove razvodnika i desetara mogu se unapređivati voj-
nici ako se ocijeni da sa;uspjehom mogu vršiti odgovarajuće

dužnosti vojnih starješina i ako ispunjavaju i druge uslove koje ,

propiše ministar odbrane.
Član 47.

Unapredivanje aktivnih vojnih lica u viši čin vrši se ako
ispunjava sljedeće opšte uslove:

1) da je provelo određeno vrijeme u činu;

2) da za posljednje dvije godine prije unapređenja nije
kažnjeno za krivično djelo kaznom zatvora;

3) da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična

djela za koje se goni po službenoj dužnosti ili postupak pred
disciplinskim sudom.

H : Pokretanje krivičnog postupka čini smetnju za unapređivan-
\ Je kadje doneseno rješenje o sprovođenju istrage ili je podignu-
{ {aop ica bez sprovođenja istrage i kadaje doneseno rješenje
o pokrefinju prekršajnog postupka. 1

Član 48.

Smatraće se da nije postojala smetnja za unapređenje u viši ;

čin predviđena u članu 47. stav 1. tačka 3. ove uredbe ako u

ponovljenom postupku ili po zahtjevu za zaštitu zakonitosti ,

postupak bude obustavljen, bude donesena oslobađajuća Prenci
da, optužba bude odbijena, ali ne zbog nenadležnosti suda ili -

bude izrečena kazna blaža od kazne iz člana 47. stav, 1.
tačka 2. ove uredbe.

SLUŽBENI LIST RBiH

: kolegija ministra odbrane.

Broj 11 - Strana 275

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, aktivno vojno lice
koje je ispunjavalo uslov iz člana 47. ove uredbe unaprediće se
u viši čin sa danom ispunjenja uslova za unapredenje. %

Član 49. "

Aktivni podoficir, oficir i general, u ratnom stanju, una-
preduju se u neposredno viši čin, pod uslovom koji utvrdi
Predsjedništvo na osnovu formiranog prijedloga kotegija:minij =
stra odbrane. '

Član 50. i
Aktivni podoficir, oficir i general u ratnom stanju, koji u
borbi pokaže izuzetnu hrabrost ili izuzetnu sposobnost za ru-
kovođenje i komandovanje ili ako stekne ratne zasluge, može
biti unaprijeden u neposredno viši čin bez obzira na uslave za
unapređenje propisane ovom uredbom. ;

Odluku o prijevremenom unapređenju iz stava 1. ovog
člana na osnovu formiranog prijedloga kolegija ministra odbra-
ne donosi Predsjedništvo.

Uslove i postupak za unapređenje podoficira, oficira i
generala iz stava 1. ovog člana propisuje Predsjedništvo na
prijedlog ministra odbrane.

Član 51.

Aktivno vojno lice može vanredno biti unapređeno u nepo-
sredno viši čin bez obzira što ne ispunjava uslove za una-
predenje u viši čin propisane ovom uredbom, ako je
dugogodišnjom službom u Armiji doprinjelo razvoju Armije ili
ako je učinilo djelo od posebnog značaja za Armiju.

Uslove za vanredno unapređenje iz stava 1. ovog člana
propisuje Predsjedništvo na osnovu formiranog prijedloga k
legija ministra odbrane.

Član 52., :

Rezervni oficiri i generali unapređuju se u viši čin pod isi
uslovima koji su ovom naredbom i drugim propisima utvrđe.
za'unapredivanje aktivnih oficira, odnosno generala. "

Član 53.
Uslove i način unapredivanja rezervnih podoficira u viši čin
propisuje ministar odbrane.
; Član 54. '
Unapredivanje vojnika, podoficira i oficira u činove iz ove

. uredbe vrši se na prijedlog nadležnog starješine.

Član 55.

Prijedlog za unapridivanje u činove podoficira i činove
oficira do čina pukovnika, dostavlja se preko pretpostavljenih
starješina organu hadležaom za unapređenje.

Starješina viši od starješine koji je podnio prijedlog za
unapredivanje, odbiće prijedlog, ako utvrdi da lice predloženo
za unapređenje ne ispunjava opšte i posebne uslove za una-
pređenje propisane ovom uredbom.

Prijedlog za unapređenje u čin brigadnog generala i viši čin
podnosi ministar odbrane, na osnovu formiranog prijedloga

Član 56.

Unapredivanje aktivnih i rezervnih podoficira, oficira u
generala vrši Predsjedništvo na osnovu formiranog prijedloza
kolegija ministra odbrane. aet

Fe Član 57:
Vojnike, odnosno vojnike u rezervi unapređuje starješin_
na položaju komadanta puka-brigade, samostalnog bataljona
: višem položaju, odnosno nadležni organ.

Strana 27689/100

+

___Broj 11 - Strana 276

4. Odlikovanja, značke i роћуаје
Član 58.

Vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama i vojnim
licima mogu se dodijeljivati odlikovanja i „pohvale za naročit
uspjeh postignut u borbi.

Vojnim licima mogu se davati značke, ako ак priznanja
za uspješno izvršenje povjerenog zadatka, kao i spomen me-

dalje i druga obilježja za učešće u značajnim dogadajima iz'

života i rada Armije.

Odlikovanja iz st. 1.12. ovog člana додјеђије Predsjed-,

ništvo na prijedlog načelnika.Glavnog | štaba oružanih snaga.
·Član 59. :
· Pohvala može biti usmena i pismena. ·

Usmena pohvala daje pretpostavljeni starješina, a pismenu
pohvalu, starješina na položaju komandira бека, njemu ravnom

ili višem položaju.
У: · ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

š · Član60.
Pripadnici Armije, a u ratu pripadnici oružanih snaga,

ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu po propisima o zdrav- .
: stvenoj zaštiti radnika. y

Član 61.

“ Pripadnici Armije, odnosno oružanih snaga ne аеесбаја u
plaćanju troškova zdravstvene zaštite za vrijeme ташов stanja.
Član 62.

„“ Вгаби drug vojnog lica Које pogine iH umre od zađobijene
аће, povrede ili ozlijede, odnosno bolesti, za vrijeme službe и
ке ili u vezi sa službom koji пета pravo па porodičnu
penziju, upućuje se po svom zahtjevu na osposobljavanje radi
sticanja stručne spreme, ako u času smrti vojnog lica nije imao
nikakvu stručnu spremu i nije u radnom odnosu.
Zahtjev iz stava 1. ovog člana može se podnijeti u roku od
dvije godine od dana prestanka ratnog stanja.
Propis o uslovima osposobljavanja bračnog, druga iz stava
1. ovog člana donesi ministar odbrane.

VI - PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE
Član 63.

Penzijsko i invalidsko osiguranje aktivnih vojnih lica
uređuje se propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju
radnika.

VII - ODGOVORNOST VOJNIH LICA
Član 64.

Vojna lica odgovaraju krivično u skladu sa zakonom i

drugim propisima.
Član 65.

Vojno lice koje u vršenju službe ili u vezi sa enjem :

službe, povrijedi vojnu disciplinu odgovara disciplinski za
disciplinsku grešku ili disciplinski prestup.
Disciplinska greška je lakša povreda урјпе discipline.
Djsciplinski prestup je teža povreda vojne discipline.
Član 66.
Za disciplinske greške mogu se izreći sljedeće mjere:
1) opomena,
2) ukor,
3) strogi ukor, DSS
4) prekoredni rad do tri smjene, : ||
5) zabrana izlaska van kruga kasarne do četri РА

SLUŽBENI LiST RBiH

i : tač. 2.13. ove uredbe rješenjem o vanrednom Ub 1
7: kazna bude ublažena па kaznu manje od kazne iz čla
i 6) vojnički pritvor do 30 dana, odnosno zatvora do 60 dana,

=

. .
.

Subota, 1. до 1992.

'

7) gubitak čina Кој je stekao vojnik:- : ia

Za disciplinske prestupe mogu sc izreće sljedeće disgiplin- Fi

ske kazne:

1) zaustavljanje u napredovanju u trajanju od tri mještca do
godinu dana,

. 2)novčana када visini do 15 % prosječnog čistog. ličnog
dohotka ostvarcnog u prethodnom mjesecu u trajanju do est
mjeseci,

3) vraćanje na formacijsko mjesto neposredno nižeg čina,

__ odnosno nižeg stepena stručne зргеше u trajanju od tri miešcca
·do godinu dana, :

4) zatvor до 60 dana,

5) smjcnjivanje sa dužnosti vojnog starješine sa zabranom
ponovnog imcnovanja, odnosno postavljanja na tu dužnosth u
trajanju od tri mjcseca do godinu dana, ot ;

6) gubitak službe aktivnog vojnog lica,

7) gubitak čina aktivnog vojnog lica.

Propis o disciplinskim greškama i prestupima, ovlašćenjix ·
“ ma i nadležnosti starjcšina za raspravljanje i odlučivanje o

disciplinskoj odgovornosti, pokretanju i vođenju postupka, na-

dlicžnostima disciplinskog suda, načinu izvršenja disciplinskih ·

mjera i disciplinskih kazni, odlučivanja o pravnim lijckovima,
oproštaju, smanjcnju i ublaženju i brisanju disciplinskih mjera
i kazni donosi ministar odbrane.
|___Član67. i

Vojno lice па službi u Armiji, dužno је da naknadi štetu
Republici, koju je u vezi sa vršenjem službe učinilo namjerno
ili iz krajnje nepažnje, po propisu koji donese ministar odbrane.

Član 68.

Vojno lice gubi čin:

1) ako mu prestane državljanstvo Republike;

2) ako je pravosnažno presudom osudeno na kaznu zatvora

duže od tri godine;

3) ako mu je pravosnažnom presudom disciplinskog suda
izreččna kazna gubitka čina.

Vojno lice koje izgubi čin, gubi sva prava koja su vežana
za čin.

Član 69.

Vojnom licu koje je izgubilo čin, na osnovu odredbe člana
68. stav 1. tač. 2. i 3. ove uredbe, može se vratiti u čin, ako
naročitim zalaganjem pokaže da to zaslužuje, a djelo zbog koga
је izgubilo čin пе učinilo iz nečasnih pobuda.

O vraćanju čina, po odredbi stava 1. ovog člana rješavaju:

1) Predsjedništvo-ako se vraća čin podoficira, oficira i
вепегаја;

“ 2) ministar odbranć-ako зе vraća čin vojnika.

U ratu, starješina nadležan za proizvođenje može vojnom
licu koje je izgubilo čin, vratiti čin, za pokazanu hrabrost ili za

,

. druge ratne zasluge.

Član 70.

Akou slučaju gubitka čina, na osnovu člana 68. stav 1. tač..

2.13. ove uredbe u ponovljenom postupku ili po zahtjevu za
zaštitu zakonitosti, postupak bude obustavljen ili bude допезепа
oslobađajuća presuda, optužba bude odbijena, ali 'пе zbog

· _ nenadležnosti suda ili bude izrečena kazna blaža od kazne iz: |
; člana 68. stav 1. tač. 2. 13. ove uredbe, smatra 3 ije:
_- ni bio izgubljen.

ažin

Ako vojnom licu koje je izgubilo čin, po

1. tač, 2 13. ove uredbe po zahtjevu vratiće mu se ar зе

Strana 27795/100

i ERI

Subota, 1. avgusta 1992.

Zahtjev iz stava 2. ovog člana može se podnijeti u roku od
tri mjeseca od dana dostavljanja odluke o vanrednom
ublažavanju kazne.

Član 71.

Vojno lice kome je vraćen čin po članu 69. i članu 70. stav
2. ove uredbe može biti primljeno u aktivnu vojnu službu po
odredbama člana 18. do 30. ove uredbe.

IX - SLUŽBA U ARMIJI

Član 72.

Aktivno vojno lice u toku službe u Armiji može biti na
dužnosti, školovanju, liječenju, odnosno bolovanju, raspola-
ganju ili udaljeno od dužnosti.

Član 73.

Aktivna vojna lica, rasporeduju se u vojnim jedinicama i
postavljaju na odgovarajuće dužnosti, odnosno formacijska
mjesta prema potrebama službe u Armiji.

t Član 74.

Na formacijska mjesta određena za oficire mogu se, po
pravilu, postavljati samo oficiri, a na formacijska mjesta
određena za podoficire-samo podoficiri.

Član 75.

Aktivno vojnolice, postavlja se na formacijsko mjesto roda,
odnosno službe kojoj priprada u vojnoevidencionoj specijalno-
sti koja mu je određena, prema vrsti i stepenu stručne spreme.

Aktivno vojno lice, koje je postavljeno za formacijsko
mjesto za koje je foramacijom predvidena opšta vojna specijal-
nost,'smatra se da je postavljeno na formacijsko mjesto svoje
vojnoevidencione specijalnosti.

, Aktivni podoficir postavlja se, po pravilu, na formacijsko
mjesto svog čina.

Član 76.

Aktivno vojno lice, koje se ističe stručnim znanjem ili
sposobnošću u komandovanju i rukovodenju može biti posta-
vljeno na foramacijsko mjesto višeg čina, odnosno na forama-
cijsko mjesto višeg stepena stručne spreme.

Aktivno vojno lice, koje je postavljeno po odredbi stava 1.
ovog člana, može se smijeniti sa formacijskog mjesta za koje
je postavljeno, ako se ocijeni da na dužnosti ne zadovoljava.

Propis o uslovima smjenjivanja sa dužnosti iz stava 2. ovog
člana donosi ministar odbrane.

Član 77.

Aktivno vojno lice, može, po potrebi službe biti određeno
za vršioca dužnosti na formacijsko mjesto višeg čina, odnosno
višeg stepena stručne spreme. Na položaju vršioca dužnosti
višeg. čina, odnosno višeg stepena stručne spreme može se
nalaziti najduže dvije godine od dana prijema dužnosti, i to:

1) po odluci pretpostavljenog starješine-do godinu dana;

'2) po odluci drugostepenog starješine-do dvije godine.

Član 78.

Starješini koji je privremeno spriječen da vrši dužnost
određuje je zastupnik.

Zastupnik se može odrediti i na privremeno upražnjeno
formacijsko mjesto.

Zastupanje iz stava 1. i 2. ovog člana može trajati najduže
šest mjeseci, a po odluci drugopretpostavljenog starješine-do
jedne godine, od dana prijema dužnosti.

Član 79. .

Aktivno vojno lice, može biti privremeno upućeno na rad
u drugu vojnu jedinicu, odnosno štab u istom ili drugom mjestu
službovanja, radi potrebe službe.

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 277

Upućivanje na rad po potrebi službe može trajati najduže
do šest mjeseci za posljednje dvije godine.

Član 80.

Premještaji aktivnih vojnih lica, vrše se prema potrebama
službe, u okviru mjesta odredenih formacijom.

Član 81.

Odluku o privremenom upućivanju na rad iz člana 79. ove
uredbe i premještaj iz člana 80. ove uredbe donosi načelnik
Glavnog štaba oružanih snaga.

Član 82.

Aktivno vojno lice udaljava se od dužnosti:

1) za vrijeme dok se nalazi u pritvoru;

2) za vrijeme izdržavanja kazne zatvora zbog krivičnog
djela;

3) za vrijeme izdržavanja kazne zatvora zbog disciplinskog
prestupa.

Aktivno vojno lice može biti udaljeno od dužnosti, ako je
zatečeno u vršenju teže povrede vojne discipline ili ako je protiv
njega pokrenut krivični postupak ili postupak zbog prekršaja,
a krivično djelo, odnosno prekršaj je takve prirode da bi bilo
štetno po interese službe da takvo lice i dalje ostane na dužnosti.

Lice koje je udaljeno od dužnosti po stavu 2. ovog člana
može, izuzetno, biti raspoređeno na drugo formacijsko mjesto
u vojnu jedinicu u kojoj je na službi ili u drugu vojnu jedinic'

u mjestu službovanja.
Član 83.

Aktivno vojno lice, može biti udaljeno od dužnost, sam
dok postoje razlozi zbog kojih je donesen akt o njegovom
udaljenju od dužnosti. Ako se utvrdi da su ti razlozi prestali,
nadležni starješina će novim aktom odlučiti o stanju u službi
aktivnog vojnog lica, koje je bilo udaljeno od dužnosti.

Vrijeme za koje je aktivno vojno lice udaljeno od dužnosti,
ne računa mu se za napredovanje u službi.

Član 84.

Smatraće se da aktivno vojno lice nije ni bilo udaljeno od
dužnosti ako ne bude pokrenut prekršajni postupak, zbog teže
povrede vojne discipline u čijem je izvršenju zatečeno; ako
prema njemu krivični, odnosno prekršajni postupak bude obu-
stavljen ili ako pravosnažnom odlukom suda bude oslobodeno
od optužbe ili optužba bude odbijena ali ne zbog nenadležnosti
suda, ili u ponovljenom postupku ili postupku po zahtjevu za
zaštitu zakonitosti bude osloboden od optužbe, ili u prekršaj-
nom postupku bude izrečena disciplinska kazna.

X- LIČNI DOHOCI, NAKNADA I DRUGA
PRIMANJA LICA NA SLUŽBI U ARMIJI

Član 85.

Lica na profesionalnom radu u Armiji, imaju pravo na lični
dohodak i druga primanja po osnovu službe, prema propisima
kojima se uređuju radno odnos radnika republičkih organa
uprave i propisima koje donese Vlada Republike na osnovu
formiranog prijedloga kolegija ministra odbrane.

Član 86.

Vojnici, i vojnici u rezervi, kad suna vojnoj službiu Armiji,
besplatno pripada lična oprema, hrana i smještaj.

Rezervnim podoficirima, oficirima i generalima dok se kao
vojni obveznici nalaze u Armiji, pripada besplatno lična opre-
ma i smještaj.

Strana 27894/100

Broj 11 - Strana 278

XI- RADNO VRIJEME, ODMORI I ODSUSTVA LICA
NA SLUŽBI U ARMIJI

Član 87.

Lica na profesionalnom radu u Armiji, ostvaruju pravo na
radno vrijeme, odmore i odsustva prema propisima kojima se
uređuju radni odnosi radnika republičkih organa uprave 1 pro-
pisu koji donosi ministar odbrane.

Odredba iz stava 1. ovog člana ne primjenjuje se u ratnom
stanju.

XII - PRESTANAK AKTIVNE VOJNE SLUŽBE

Član 88. ——

Aktivnom vojnom licu prestaje služba:

1) ako se na osnovu ocjene i mišljenja nadležnog organa
zdravstvene službe utvrdi da je trajno nesposoban za aktivnu
vojnu službu; —: A

- 2)akose nalazi na bolovanju ili liječenju preko dvije godine
neprekidno ili sa prekidima duže od 30 mjeseci za posljednje
tri godine;

3) ako je dva puta uzastopno nepovoljno ocijenjeno;

4) po njegovom zahtjevu; '

5) ako izgubi čin. |

Aktivnom vojnom licu koje ima 40 (muškarac), odnosno 35
(žena) godina staža osiguranja prestaje služba po sili zakona

ad navrši sljedeće godine živora:_

1) mladi.oficiri-56 godina;

2) oficir do čina kapetana-58 godina;

3) oficir čina brigadira do čina armijskog generala-60 go-
ujna. i ;

Aktivnom vojnom licu služba može prestati: )

1) kad navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina
staža osiguranja, ako to zahtijevaju potreba službe;

2) kada navrši 60 godina života i najmanje 30 godina staža
osiguranja, ako to zahtijevaju potrebe službe.

Propis o uslovima i postupku za prestanak aktivne vojne
službe donosi ministar odbrane.

Član 89.

Aktivnom vojnom licu može prestati aktivna vojna služba
u Armiji, kada to nalažu potrebe za racionalnijim vršenjem
službeu Armiji, sa pravom na penziju akoje navršilo 25 godina
penzijskog staža.

Aktivnom vojnom licu iz stava 1. ovog člana pripada
penzija koja za 15 godina penzijskog staža iznosi 45 % od
penzijskog osnova (muškarac), a47, 5 % od penzijskog osnova
(žena) i povećava se za po 2 % od penzijskog osnova za svaku
dalju navršenu godinu do navršenih 20 godina penzijskog staža,
a za svaku navršenu godinu staža preko 20 godina penzijskog
staža, do navršenih 30 godina penzijskog staža, za po 2, 5 %
od penzijskog osnova. Za svaku navršenu godinu penzijskog
staža preko 30 godina penzija se povećava za 0, 5 % od
penzijskog osnova utvrđenog prema opštim propisima, tako da
penzija iznosi najviše 85 % od penzijskog osnova.

U staž iz stava 1. ovog člana priznaje se i penzijski staž
ostvaren u bivšoj JNA.

Član 90.
Aktivnom vojnom licu služba u Armiji prestaje po odredbi

člana 89. ove uredbe po isteku roka od tri mjeseca od dana
donošenja rješenja oprestanku aktivne vojne službe.

Rješenje iz stava 1. ovog člana donosi ministar odbrane na
prijedlog načelnika Glavnog štaba oružanih snaga.

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

Pravo na penziju iz člana 89. ove uredbe može se ostvariti
u roku od godinu dana od dana prestanka ratnog stanja.

Član 91.

Sredstva koja čine razliku izmedu penzije koja bi radniku
pripadala bez primjene odredaba člana 89. ove uredbe i penzije
koja mu je utvrđena prema opštim propisima o penzijskom i
invalidskom osiguranju obezbjeđuju se u republičkom budžetu.

Član 92.

Odredbe Zakona o državnoj upravi-prečišćeni tekst
("Službeni list SRBiHx, broj 8/90, 22/90, 10/91 i 14/91 i
=Službeni list RBiHx, broj 4/92) koje se odnose na prava u
slučaju smanjenja obima poslova, ukidanja ili rasformiranja
organa uprave i prava radnika na raspolaganju, shodno se
primjenjuju i na vojna lica, na profesionalnom radu u Armiji,
radnika na službi u Armiji i građane na radu u Armiji, ako ovom
uredbom i drugim propisima nije drugačije odredeno.

XIII- NADLEŽNOST ZA RJEŠAVANJE O ODNOSIMA
U SLUŽBI

Član 93.
- Akt o razrješenju od službe lica za koje je donesen akt o

_ prestanku službe u Armiji donosi pretpostavljeni starješina na

GO

položaju komandanta puka-brigade ili na višem položaju.
Član 94.
Akti o proizvodenju, o postavljenju i premještaju aktivnih

vojnih lica, o unapređenju podoficira, oficira i generala ne '

obrazlažu se. Razlozi se moraju navesti samo ako se zahtjev,
odnosno molba aktivnog vojnog lica odbija, osim ako se odbija
zahtjev za unapređenje.

Žalba protiv akta o postavljenju, premještaju, stavljanju na
raspolaganje i udaljavanje od dužnosti ne zadržava njihovo
izvršenje. Protiv akata o postavljenju i premještaju, kao i protiv
akata o vanrednom i prijevremenom unapređenju, ne može se
voditi upravni spor.

Član 95.

Ako vojno lice smatra. da mu je konačnim aktom, kojim je
odlučeno o njegovim pravima i dužnostima iz odnosa u službi,
povrijeđeno pravo može, rađi ostvarivanja tog prava, pokrenuti
upravni spor pred nadležnim sudom; ako ovom uredbom nije
drugačije određeno.

' Član 96.

Nadležnost za rješavanje o odnosima u službi vojnih lica u

ratu propisuje Predsjedništvo na prijedlog ministra odbrane.
Član 97.

Ako ovom uredbom ili drugim propisom nije određena
nadležnost drugog organa, za rješavanje o upravnim stvarima
u prvom stepenu stvarno je nadležan starješina vojne jedinice
na položaju komandanta samostalnog bataljona (diviziona) i
komandanta puka ili višeg položaja.

Član 98. :

Za donošenje rješenja u upravnom postupku mjesno je
nadležan starješina vojne jedinice u kojoj se lice o čijem se
pravu, odnosno obavezi rješava, nalazi u službi.

Ako se rješava o pravu, odnosno obavezi starješine vojne
jedinice iz stava 1. ovog člana ili ako taj starješina treba da bude
izuzet od rješavanja iz drugih razloga, za donošenje rješenja
mjesno je nadležan starješina više vojne jedinice, koji mu je
pretpostavljeni.

Član 99.

O žalbi u upranim stvarima protiv rješenja starješine iz čl.
97.198. oveuredbe, rješava starješina vojne jedinice neposred-
no pretpostavljen starješini koji je donio prvostepeno rješenje.

Strana 27993/100

Subota, 1. avgusta 1992.

XIV - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 100.

Ministar odbrane će u roku od 30 dana od dana stupanja na
snagu ove uredbe donijeti propise o izvršenju ove uredbe za
koja je ovlašćen.

Član 101.

Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u =Službe-

nom listu RBiHe.

PR. broj 1260/92
1. avgusta 1992. godine
Sarajevo

Predsjednik
Predsjedništva RBiH,
Alija Izetbegović, s.r.

KDODODDOOOOOOOOOOOOO ODO O ODO ODO DDODOO DO DEDO DODIDODIDIA
228

Na osnovu amandmana LI tačka 5. stav 3. na Ustav Repu-
blike Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo Republike Bosne i
Hercegovine, na prijedlog Vlade Republike Bosne i Hercego-
vine, donosi

UREDBU
SA ZAKONSKOM SNAGOM O VOJNOJ OBAVEZI
Glava I
I- OPĆE ODREDBE
Član 1.

Vojna obaveza je neotudivi dio prava i dužnosti građana
Republike Bosne i Hercegovine (u nastavku teksta: Republika
BiH) na obranu domovine, očuvanja njezine slobode, nezavi-
snosti, suvereniteta, teritorijalne cjelokupnosti i Ustavom Re-
publike BiH utvrđenoga društvenog uređenja.

Izvršavanjem vojne obaveze građani Republike BiH se
pripremaju, obučavaju i organiziraju za vođenje oružane bor-
be, vršenje drugih dužnosti u oružanim snagama Republike
BiH (u nastavku teksta: oružane snage) i sudjelovanje u drugim
oblicima općenarodnog otpora.

Član 2.

Vojnoj obavezi podliježu u miru i ratu svi gradani Republi-
ke BiH koji imaju opću radnu sposobnost, uz uvjete propisane
ovom uredbom. Za ostvarivanje vojne obaveze odgovorni su:
poduzeća, mjesne zajednice, društveno-političke zajednice i
njihovi organi i druge pravne osobe.

Osim poslova iz stava 1. ovog člana odjeljenje Ministarstva
u općini vodi vojnu evidenciju vojnih obveznika i obavlja druge
poslove u svezi sa vođenjem evidencije propisane ovom ured-
bom.

Član 3.

Ministarstvo obrane Republike BiH (u daljem tekstu: Mini-
starstvo), u okviru svojih prava i dužnosti utvrđenih Uredbom
sa zakonskom snagom o obrani, donosi planove regrutiranja i
popune oružanih snaga, ostvaruje planove i izvršava druge
poslove i zadatke u sprovođenju vojne obaveze.

Član 4.
Vojna obaveza se sastoji iz regrutne obaveze, obaveze
služenja vojnog roka i obaveze služenja u rezervnom sastavu.

Uz uvjete utvrđene ovom uredbom vojnoj obavezi podliježu
i građani Republike BiH ženskog spola.

Regrutnoj obavezi, uz uvjete propisane ovom uredbom,
podliježu svi državljani Republike BiH, a obavezi služenja
vojnog roka i obavezi služenja u rezervnom sastavu - državljani
Republike BiH sposobni za vojnu službu.

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 279

Profesionalni vjerski službenici svih priznatih konfesija u
Republici BiH oslobođeni su regrutne obaveze, obaveze
služenja vojnog roka i obaveze služenja u rezervnom saslavu.

Član 5.
Žene ne podliježu regrutiranju ni obavezi slueženja vojnog
roka.

U vrijeme mira, za žene koje se dobrovoljno prijave, može
se, u skladu sa potrebama popune oružanih snaga, organizirali
vojna obuka, o čemu odlučuje ministar obrane.

Član 6.

Osoba koja podliježe vojnoj obavezi jest vojni obveznik. U
toku trajanja vojne obaveze vojni obveznik je:

1) regrut - za vrijeme regrutne obaveze;

2) vojnik - za vrijeme služenja vojnog roka;

3) vojnik u rezervni i rezervni starješina - dok traje obaveza
služenja u rezervnom sastavu oružanih snaga.

: Član 7.

Vojnom obvezniku prestaje vojna obaveza:

1) muškarcu - krajem kalendarske godine u kojoj navrš;
60 godina živola;

2) ženi - kada navrši 50 godina života;

3) ako je ocjenjen nesposobnim za vojnu službu;

4) ako mu prestane državljanstvo Republike BiH.

U slučaju neposredne ratne opasnosti i za vrijeme rat
stanja Predsjedništvo Republike BiH može produžiti trajanje
obaveze služenja u rezervnom sastavu za rezervne starješine.

Član 8.

Vojni obveznik kojemu je vojna obaveza prestala po odred-
bi člana 7. stav 1. tačka 3. ove uredbe može biti podvrgnut
naknadnom pregledu radi provjere njegove sposobnosti za
vojnu službu.

Osoba iz stava 1. ovog člana koja na naknadnom pregledu
bude ocijenjena sposobnom ili ograničeno sposobnom za vojnu
službu postaje vojni obveznik i podliježe obavezi služenja
vojnog roka do konca kalendarske godine u kojoj navršava 27
godina života, a ako je ta osoba starija - obavezi služenja u
rezervnom sastavu.

Odluku o naknadnim pregledima osoba jednoga ili više
godišta može donijeti Vlada Republike BiH, a za pojedine
osobe ministar obrane odnosno osoba koju on ovlasti.

Član 9.

Obaveza služenja vojnog roka izvršava se u Armiji Repu-
blike BiH, a obaveza služenja u rezervnom sastavu oružanih
snaga - u Armiji i policiji.

Član 10.

Vojni obveznik postaje vojna osoba stupanjem u vojnu
jedinicu odnosno vojnu ustanovu oružanih snaga (u nastavku
teksta: vojna jedinica odnosno vojna ustanova), a prestaje bili
vojna osoba otpuštanjem iz vojne jedinice odnosno vojne usla-
nove. j

Vojni obveznik se za vrijeme izvršavanja vojne obaveze po
pozivu nadležnog organa izjednačava, u pogledu prava i dužno-
sti, s vojnom osobom, i lo:

1) od polaska iz stana do povratka u stan u mjestu prebiva-
lišta odnosno boravišta;

2) ako boravi u inozemstvu: u dolasku - od granice Repu-
blike BiH do mjesta u kojem treba da se javi nadležnom organu,
a u povratku - od mjesta u kojem je izvršavao vojnu obavezu
do granice Republike BiH.

Strana 28095/100

Broj 11 - Strana 280 SLUŽBENI LIST RBiH Subota, 1. avgusta 1992.

Glava II
U - REGRUTNA OBAVEZA
Član 11.

Regrutna obaveza se sastoji iz dužnosti odazivanja općem
ili pojedinačnom pozivu, te iz izvršavanja propisa i naređenja
nadležnih organa društveno-političkih zajednica, vojnih organa
i drugih državnih organa, u svezi sa uvodenjem u vojnu evi-
denciju, liječničkim i drugim pregledima iispilivanjima, regru-
tiranjem i stupanjem na služenje vojnog roka.

Regrutna obaveza nastaje početkom kalendarske godine u
kojoj državljanin Republike BiH navršava 17 godina i traje do
stupanja na služenje vojnog roka odnosno do prevođenja u
rezervni sastav ako je obavezu služenja vojnog roka regulirao
na drugi način ili do prestanka vojne obaveze po odredbama
člana 7. stav 1. tačka 3. 1 4. ove uredbe.

Član 12.

U toku regrutne obaveze regrut podliježe:

1) liječničkim i drugim pregledima i psihološkim ispitivan-
jima radi utvrđivanja sposobnosti za vojnu službu;

2) regrutiranju;

3) stupanju na služenje vojnog roka;

4) drugim obavezama propisanim ovom uredbom.

Preglede i ispitivanje iz člana 12. stava 1. točke 1. ove
uredbe, na zahtjve ministra obrane, obavljaju organizacije
zdravstvene djelatnosti. Uzajamna prava i obaveze organa po
čijem se zahtjevu obavljaju ti pregledi i ispitivanja izdravstvene
"ustanove reguliraju se ugovorom. :

Član 13.
Regrutiranje se provodi u kalendarskoj godini u kojoj re-
.rut navršava 18 godina.

Regrut može na osobni zahtjev biti reguritran u kalendar-
skoj godini u kojoj navršava 17 godina.

U slučaju neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja Pred-
sjedništvo Republike BiH može narediti da se regrutiraju i
osobe koje su navršile 16 godina.

: Član 14.

Regrutiranje provode regrutne komisije. Regrutne komisije
osniva ministar obrane Republike BiH. Vojne osobe - članovi
regrutne komisije odreduju se na prijedlog nadležnog vojnog
organa.

Regrutnu komisiju čine određene vojne i civilne osobe, od
kojih jedan član mora biti predstavnik skupštine društveno-po-
litičke zajednice, a drugi član liječnik, kao i predstavnik odjel-
jenja Ministarstva u općini.

-Predsjednik regrutne komisije je vojna osoba.

Član 15.

Na regrutiranju se ocjenjuje sposobnost regruta za vojnu
službu i odreduje rod odnosno služba u kojoj će služiti vojni
rok.

Regrutna komisija upisuje u vojnu knjižicu regruta ocjenu
sposobnosti za vojnu službu i rod odnosno službu koja mu je
određena.

Član 16.

Regrutna komisija ocjenjuje sposobnost regruta za vojnu
službu na temelju prethodnih liječničkih pregleda i psiholoških
ispitivanja, a i liječničkog pregleda pri regrutiranju.

Regrutna komisija može dati slijedeće ocjene:

1) sposoban za vojnu službu;

2) ograničeno sposoban za vojnu službu;

3) privremeno nesposoban za vojnu službu;

4) nesposoban za vojnu službu.

Rod odnosno služba određena na regrutiranju može se
iznimno izmijeniti ako je to potrebno zbog popune Armije
Republike BiH, promjene zdravstvenog stanja regruta, naknad-
no stečene stručne spreme ili promjene zanimanja regruta.

Član 17.

Regrut koji je ocjenjen privremeno nesposobnim za vojnu
službu podliježe ponovnim regrutiranjima nakon isteka roka
privremene nesposobnosti, a najkasnije do konca godine u
kojoj navršava 27 godina.

Pri svakom regrutiranju privremena se nesposobnost može
odrediti u trajanju od jedne do četiri godine, s tim što se trajanje
privremene nesposobnosti ne može odrediti duže od konca
kalendarske godine u kojoj regrut navršava 27 godina.

Regrut može biti ocjenjen privremeno nesposobnim za
vojnu službu samo dva puta. Pri trećem regrutiranju regrutna
komisija donosi konačnu ocjenu o njegovoj sposobnosti u svezi
sa služenjem vojnog roka.

Regrut kojemu bi trajanje privremene nesposobnosti za
vojnu službu trebalo odrediti duže od konca kalendarske godine
u kojoj navršava 27 godina prevodi se u rezervni sastav i
njegova sposobnost za vojnu službu ocjenjuje se po odredbama
ove uredbe koje se odnose na osobe u rezervnom sastavu.

Član 18.

Ovlašćuje se ministar obrane Republike BiH da donese
propise o mjerilima za ocjenu zdravstvene sposobnosti vojnih
obveznika za vojnu službu, te oliječničkim i drugim pregledima
i ispitivanjima vojnih obveznika radi utvrdivanja sposobnosti
za vojnu službu, kao i propise o načinu rada regrutnih komisija
i o uvjetima za odredivanje rodova i službi u kojima će regruti
služiti vojni rok.

Glava III
III - OBAVEZA SLUŽENJA VOJNOG ROKA
Član 19.

Služenje vojnog roka traje šest mjescci.

Stupanjem na služenje vojnog roka u jedinicu odnosno,
ustanovu Armije Republike BiH regrut postaje vojnik i od tog
dana se računa da služi vojni rok.

Član 20.

Na služenje vojnog roka upućuju se regruti koji su ocjenjeni
sposobnim ili ograničeno sposobnim za vojnu službu, u pravilu,
u kalendarskoj godini u kojoj navršavaju 19 godina. Regrut koji
u ovoj godini nije završio srednju školu koju pohađa uputit će
se na služenje vojnog roka kad tu školu završi, ali najkasnije
do konca kalendarske godine u kojoj navršava 21 godinu.

Regrut koji je upisan na fakultet odnosno u drugu visoku ili
višu školu upućuje se na služenje vojnog roka po završciku
fakulteta, druge visoke ili više škole, ali najkasnije do konca
kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina, ukoliko sam
ne postavi zahtjev da se na služenje vojnog roka uputi pod
uvjetima iz stava 1. ovog člana.

Regrut koji sam traži da bude upućen na služenje odnosno
dosluženje vojnog roka bit će upućen u roku od 3 mjeseca od
dana podnošenja zahtjeva, ako u toj godini navršava 18 godina.

Regrut koji se s odobrenoga privremenog boravka u ino-
zemstvu, što traje duže od jedne godine, vrati u zemlju i zatraži
da bude upućen na služenje vojnog roka, upućuje se u roku od
30 dana od dana podnošenja zahtjeva, ako u toj godini navršava
18 godina.

Za vrijeme ratnog stanja ili u slučaju neposredne ratne
opasnosti Predsjedništvo Republike BiH može narediti da se na
služenje vojnog roka upute i regruti koji su navršili 17 godina.

Strana 28195/100

Subota, 1. avgusta 1992.

Član 21.

Regrut može biti upućen na služenje vojnog roka do konca
kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Iznimno od odredbe stava 1. ovog člana, regrut za kojega
se utvrdi da nije izvršavao obaveze propisane ovom uredbom,
pa zbog toga nije bio upućen na služenje vojnog roka do konca
kalnedarske godine u kojoj navršava 27 godina, upućuje se na
služenje vojnog roka najkasnije do konca kalendarske godine
u kojoj navršava 30 godina.

Regrut koji nije upućen na služenje vojnog roka do proteka
rokova iz stava 1. i 2. ovog člana, a ocjenjen je sposobnim ili
ograničeno sposobnim za vojnu službu, prevodi se u rezervni
sastav.

Član 22.
, Regruti koji imaju odgovarajuću školsku spremu i udovol-
javaju drugim uvjetima propisanima za izbor pitomaca za škole
rezervnih oficira mogu služiti vojni rok u školi za rezervne
oficire roda ako su ocjenjeni sposobnima za vojnu službu, a u
školi za rezervne oficire službi i ako su ocijenjeni ograničeno
sposobnim za vojnu službu.

; Regrute za pitomce škola za rezervne oficire bira komisija
koju osniva ministar obrane Republike BiH na prijedlog odjel-
jenja Ministarstva općine u kojoj se vodi vojna evidencija
regruta. Članovi komisije su civilne osobe i aktivne vojne
osobe. Aktivne vojne osobe određuju se na prijedlog nadležnog
vojnog organa.

Pri izboru regruta za pitomce škola za rezervne oficire
obavezno se primjenjuje kriterij o razmjernoj nacionalnoj za-
stupljenosti kandidata.

Ovlašćuje se ministar obrane Republike BiH da donese
propise o uvjetima i postupku za izbor regruta za pitomce škola
Za rezervne oficire.

Član 23.
Nu O upućivanju na služenje vojnog roka regruta koji stalno
živi u inozemstvu, a izjavi želju da služi vojni rok u Armiji
Republike BiH, te regruta koji osim državljanstva Republike
BiH ima i strano državljanstvo, a služio je vojni rok u inozem-
stvu, rješava ministar obrane Republike BiH.

Član 24.

Na služenje vojnog roka ne upućuje se:

1) regrut koji je pravomoćno osuden na kaznu maloljet-
ničkog zatvora ili bezuvjetno na kaznu zatvora zbog krivičnog
djela - dok kaznu ne izdrži ili ne bude pušten na uvjetni otpust;

i 2) regrut prema kojemu je primjenjena zavodska odgojna
mjera ili mjera sigurnosti obaveznoga psihijatrijskog liječenja
i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi - dok traje mjera koja je
primjenjena;

3) regrut protiv kojega je pokrenut krivični postupak zbog
krivičnog djela za koje se goni po službenoj dužnosti - dok
postupak ne bude pravomoćno okončan.

Regruti koji zbog razloga navedenih u stavu 1. ovog člana
nisu upućeni na služenje vojnog roka upućuju se na služenje
odnosno dosluženje vojnog roka nakon izdržane kazne, poslije
puštanja na uvjetni otpust, nakon obustave odgojne mjere ili
mjere sigurnosti odnosno nakon pravomoćno okončanoga kri-
vičnog postupka, a najkasnije do konca kalendarske godine u
kojoj navršavaju 30 godina.

Osobe osuđene na kaznu maloljetničkog zatvora ili bezuv-
jetno na kaznu zatvora zbog krivičnog djela mogu, za vrijeme
ratnog stanja ili u slučaju neposredne ratne opasnosti, biti
upućeni na služenje vojnog roka ako im je izdržavanje kazne
odgodeno.

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 281

Član 25.
Obaveze služenja vojnog roka oslobađa se:

1) osoba ocjenjena nesposobnom za vojnu službu;

2) osoba koja stekne državljanstvo Republike BiH pri-
vođenjem ili na temelju međunarodnih ugovora, akoje u zemlji
čiji je bila državljanin odslužila vojni rok odnosno ako je
navršila 27 godina;

3) osoba koja je stekla svojstvo aktivne vojne osobe po
propisima kojima se uređuje služba u oružanim snagama;

4) osoba koja je završila školu unutarnjih poslova u trajanju
od najmanje dvije godine i na dužnosti policajca provela naj-
manje dvije godine;

5) osoba sa završenim Fakultetom ONO i završenim stažom
u Armiji BiH u trajanju i po programu što ga propiše ministar
obrane.

Član 26.

Na zahtjev regruta služenje vojnog roka se odgađa:

1) regrutu - hranitelju obitelji, ako bi upućivanjem na
služenje vojnog roka njegova obitelj bila dovedena u težak
materijalni položaj, dok te okolnosti traju, a najkasnije do konca
mjeseca studenoga kalendarske godine u kojoj navršava 27
godina;

2) polovici odnosno većem dijelu regruta ako je njihov broj
neparan, koji su članovi jednog domaćinstva, ako se jedan član
ili više članova tog domaćinstva upućuje ili se već nalazi na
služenju vojnog roka - za vrijeme dok taj član odnosno druga
polovica članova tog domaćinstva ne odsluži vojni rok ili ne
bude zbog drugih razloga otpušten iz Armije Republike BiH,
najkasnije do konca mjeseca studenoga kalendarske godine
kojoj navršavaju 27 godina;

3) ako bi zbog smrti ili teške bolesti u obitelji ili zb
elementarne nepogode obitelj regruta bila dovedena u teža
položaj njegovim upućivanjem na služenje vojnog roka - za
vrijeme dok ti razlozi postoje, a najduže za jednu godinu.

Regruti iz stava 1. točke 1. i2. ovog člana služenje vojnog
roka odgada se za iduću godinu ako zahtjev za odgodu, sa
potrebnim dokazima, podnese nadležnom organu u roku od
osam dana od dana primika obavijesti ili poziva za upućivanje
na služenje vojnog roka.

Regrut koji traži odgodu služenja vojnog roka po odredba-
ma ovog člana dužan je obavijestiti nadležni organ o nastaloj
promjeni zbog koje mu to pravo prestaje, u roku od osam dana
od dana nastanka takve promjene.

Član 27.

Služenje vojnog roka se, na zahtjev regruta, iznimno može
odgoditi najviše za jednu godinu zbog opravdanih obiteljskih
ili drugih razloga, po propisima što ih donosi ministar obrane
Republike BiH.

Član 28.

Služenje vojnog roka prekida se:

1) vojniku koji bude ocjenjen privremeno nesposobnim za
vojnu službu;

2) vojniku koji bude pravomoćno osuđen na bezuvjetnu
kaznu zatvora više od šest mjeseci ili na kaznu maloljemičkog
zatvora - dok kaznu ne izdrži ili ne bude pušten na uvjeti
otpust;

3) vojniku protiv kojega je u toku služenja vojnog roka
pokrenut krivični postupak zbog krivičnog djela počinjenog
prije stupanja na služenje vojnog roka, za koje se goni po
službenoj dužnosti, ako je za to djelo predviđena kazna zatvora
više od tri godine.

Strana 28294/100

Broj 11 - Strana 282

Iznimno od odredbe točke 2. stava 1. ovog člana služenje
vojnog roka ne prekida se vojniku koji je pravomoćno osuđen
na kaznu maloljetničkog zatvora do dvije godine ili na bezuv-
jetnu kaznu zatvora do dvije godine, kojemu do završetka
služenja vojnog roka ne ostaje više od polovice vojnog roka.

\ Član 29. 4"

Služenje vojnog roka može se prekinuti na zahtjev vojnika
zbog smrti ili teške bolesti u obitelji ili zbog elementarne
nepogodne, ako bi njegova obitelj bila dovedena u težak položaj
zbog njegove odsutnosti - za vrijeme dok postoje li razlozi, a
najduže za jednu godinu.

Vojniku - sportisti može se prekinuti služenje vojnog roka
na njegov zahtjev ili na zahtjev nadležnog sportskog foruma
Republike BiH, radi sudjelovanja u sastavu reprezentacije Re-

publike BiH na svjetskom ili europskom natjecanju ili na olim

pijskim igrama.

Osoba kojoj je prekinuto služenje vojnog roka po odredba-
ma stava 2. ovog člana upućuje se na dosluženje vojnog roka
u toku kalendarske godine u kojoj je završeno natjecanje, a

najkasnije do konca kalendarske godine u kojoj navršava 27 .

godina.

O prekidu služenja vojnog roka po odredbama stava 2. ovog

člana odlučuje ministar obrane Republike BiH.
Član 30.

Vojniku koji je ocjenjen privremeno nesposobnim za vojnu
službu služenje vojnog roka može se prekinuti samo jedanput.
Vojnik kojemu bi i drugi put trebalo prekinuti služenje vojnog
roka zbog privremene nesposobnosti prevodi se u rezervni
sastav bez obzira koliko mu je vremena ostalo do kraja služenja
vojnog roka. Takva osoba podliježe ponovnom liječničkom
pregledu radi ocjenjivanja sposobnosti za vojnu službu u rezer-
vnom sastavu.

Član 31. '

Osoba kojoj je pekinuto služenje vojnog roka zbog razloga

.avedenih u članu 28. stav 1. točka 1. do 3. ili člana 29. ove
aredbe, a nije regulirala obavezu služenja vojnog roka u smislu
odredaba člana 32. ove uredbe, ponovno postaje regrut i podli-

ježe obavezama koje su ovom uredbom propisane za regruta.

Osoba kojoj je prekinuto služenje vojnog roka zbog razloga
navedenih u članu 28. stav 1. točka 2. 13. ove uredbe upućuje
se na dosluženje vojnog roka u toku godine u kojoj je otpuštena

sa izdržavanja kazne odnosno puštena na uvjetni otpust ili u
kojoj je pravomoćnom odlukom suda okončan krivični postu-
pak, anajkasnije do konca kalendarske godine u kojoj navršava
30 godina.
Član 32.

Osoba kojoj je prekinuto služenje vojnog roka po odredba-
ma ove uredbe uputit će se na dosluženje preostalog dijela
vojnog roka nakon prestanka razloga zbog kojih joj je prekinuto
služenje vojnog roka, a najkasnije do konca kalendarske godine
u kojoj navršava 27 godina.

Član 33.

Vojnik koji je u toku služenja vojnog roka ocijenjen nespo-
sobnim za vojnu službu otpušta se iz Armije Republike BiH.
Ta osoba može biti pozvana na dosluženje vojnog roka odnosno
prevedena u rezervni sastav uz uvjete propisane odredbama ove
uredbe.

Član 34.
Vrijeme koje pitomac vojne škole provede u vojnoj školi
računa se kao služenje vojnog roka.
Pitomcu vojne škole kojemu je po bilo kojoj osnovi preki-
nuto školovanje ne računa se u služenje vojnog roka prva
godina školovanja u vojnoj školi.

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

Član 35.

U služenje vojnog roka ne računa se vrijeme koje vojnik
provede:

1) na izdržavanju disciplinskih mjera vojničkog pritvora,
koje izriče nadležni vojni starješina prema propisima o vojnoj
disciplini, u ukupnom trajanju dužem od 10 dana;

2) na liječenju i bolovanju zbog ozlijeđe ili drugog onespo-
sobljenja izazvanog u namjeri da izbjegne vojnu službu ili da
bude rasporeden na lakšu dužnost, ako je to utvrđeno pravo-
moćnom presudom suda;

3) na samovoljnom udaljenju ili bijegu iz Armije Republike
BiH, koje je neprekidno trajalo najmanje 24 sata;

4) u pritvoru koji je protiv njega odreden u krivičnom
postupku, ako mu je to vrijeme pravomoćnom presudom
uračunato u kaznu zbog izvršenja krivičnog djela.

Član 36.

Osoba koja odsluži vojni rok otpušta se iz Armije Republike
BiH i postaje vojnik u rezervi, odnosno uz uvjete propisane
zakonom rezervni starješina.

Vojnik koji želi da redovno ili drugo odsustvo koristi na
kraju služenja vojnog roka otpušta se sa odsluženja vojnog roka
ranije za broj dana odsustva koje mu pripada odnosno koje mu
je odobreno.

Član 37.

Ovlašćuje se ministar obrane Republike BiH da doncse
propise: o vremenu i načinu upućivanja regruta na služenje
vojnog roka, o odgodi i prekidu služenja vojnog roka, te o
otpuštanju vojnika iz Armije Republike BiH.

Glava IV
IV - VOJNA OBUKA ŽENA

Član 38.

Vojna obuka žena organizira se i provodi u jedinicama i
ustanovama oružanih snaga koje odredi ministar obrane Repu-
blike BiH.

Aktom-iz člana 5. stava 2. ove uredbe, kojim se odlučuje o
potrebi vojne obuke žena, određuje se vrijeme trajanja obuke,
koje ne može biti duže od 30 dana.

Na dobrovoljnu vojnu obuku, u smislu stava 1. ovog člana,
mogu se prijavili žene u kalendarskoj godini u kojoj navršavaju
19 godina života, pa do konca kalendarske godine u kojoj
navršavaju 27 godina života.

Na vojnu obuku se ne može primiti trudnica i žena koja ima
dijete mlade od sedam godina.

Član 39.
Vojna obuka žena se planira i organizira u skladu sa
potrebama popune oružanih snaga i mogućnostima za izvoden-
je ove obuke.

Na žene koje stupe u vojne jedinice odnosno ustanove radi
vojne obuke shodno će se primjenjivati odredbe ove uredbe
koje se odnose na vojnike.

Žena koja je počela vojnu obuku može biti oslobodena od
obuke zbog bolesti ili drugoga opravdanog razloga.

Član 40.

Ovlašćuje se ministar obrane Republike BiH da donese
propise: o planiranju i organiziranju vojne obuke žena, O
upućivanju Žena na vojnu obuku, te o drugim pitanjima značaj-
nim za neposredno organiziranje i provođenje ove obuke.

Strana 28395/100

Subota, 1. avgusta 1992.

Glava V
V -OBAVEZA SLUŽENJA U REZERVNOM SASTAVU

Član 41.

Obavezi služenja u rezervnom sastavu oružanih snaga Ppo-
dliježu vojni obveznici:

1) koji su odslužili vojni rok;

2) koji su, po; odredbama ove uredbe, regulirali obavezu
služenja vojnog roka na drugi način;

3) žene - vojni obveznici koje imaju spremu za obavljanje
stručnih i tehničkih službi u Armiji Republike BiH i žene - vojni
obveznici koje su u miru obučene za ratne dužnosti u oružanim
snagama.

Član 42.

Obaveza služenja u rezervnom sastavu za muškarce nastaje
od dana otpuštanja sa služenja vojnog roka odnosno od dana
kada je obaveza služenja vojnog roka regulirana na drugi način
i traje do konca kalendarske godine u kojoj vojni obveznik -
muškarac navršava 60 godina.

Obaveza služenja u rezervnom sastavu za žene (član 41.
stav 1. točka 3. ove uredbe) nastaje početkom kalendarske
godine u kojoj navršavaju 19 godina i traje do konca kalendar-
ske godine u kojoj navršavaju 50 godina.

U slučaju neposredne ratne opasnosti i za vrijeme ratnog
stanja Predsjedništvo Republike BiH može produžiti trajanje
obaveza služenja u rezervnom sastavu za rezervne starješine i
po isteku godina propisanih odredbama stava 1. 12. ove uredbe.

Član 43.

Obaveza služenja u rezervnom sastavu oružanih snaga
izvršava se sudjelovanjem obveznika na vojnim vježbama,
tečajevima i drugim oblicima vojne obuke i izvršavanjem dru-
gih dužnosti propisanih ovom uredbom, a u ratu ili u slučaju
neposredne ratne opasnosti ili druge opasnosti za zemlju -
stupanjem u oružane snage i izvršavanjem određenih vojnih
dužnosti.

Vojne vježbe, tečajevi i drugi oblici vojne obuke koji se
smatraju vojnom vježbom (u nastavku teksta: vojne vježbe)
mogu ukupno trajati: za vojnike - do šest mjeseci, za vojne
starješine - do dvanaest mjeseci i za sve ženc - vojne obveznike
- do šest mjeseci.

Član 44.

Vojne vježbe se, u pravilu, organiziraju i izvode u vojnim
jedinicama odnosno ustanovama.

Vojne vježbe koje traju do 48 sati organiziraju se i izvode,
u pravilu, izvan radnog vremena, u vrijeme dnevnog ili tjednog
odmora osoba u rezervnom sastavu.

Vježbe osoba u rezervnom sastavu koje imaju raspored
izvan oružanih snaga smatraju se vojnim vježbama u smislu
odredaba ove uredbe, ako te osobe sudjeluju u vježbama na
dužnostima na kojima imaju ratni raspored i po pozivu na-
dležnog organa.

Član 45.

Osobe u rezervnom sastavu - muškarci mogu biti pozvani
na vojne vježbe do navršenih 55 godina, a žene do navršenih
45 godina.

Iznimno o odredbe stava 1. ovog člana, na vojnu se vježbu
neće pozivati trudnice, vojni obveznik čiji je bračni drug poz-
van na vojnu službu ili koji nema bračnog druga - ako imadijete
mlađe od 15 godina, a ni žena koja ima dijete mlađe od deset
godina, bez obzira da li joj je bračni drug pozvan na vojnu
službu.

Osoba u rezervnom sastavu može biti pozvana na vojnu
vježbu najviše do dva mjeseca u toku jedne godine.

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 283

Predsjedništvo Republike BiH može, kad to zahtjevaju
interesi obrane zemlje, narediti da se pozovu na vojnu vježbu
osobe u rezervnom sastavu koje su već završile vojne vježbe u
trajanju propisanom stavom 3. ovog člana i člana 43. stav 2.
ove uredbe, kao i osobe koje su navršile godine života propi-
sane u stavu 1. ovog člana.

Predsjedništvo Republike BiH može, kad to zahtijevaju
interesi obrane zemlje, narediti da se na vojnoj vježbi zadrže i
osobe u rezervnom sastavu neposredno nakon odsluženja voj-
nog roka.

Član 46.

Osobi u rezervnom sastavu, na njezin zahtjev, vojna se
vježba odgada zbog ovih razloga:

1) ako je bolesna - do idućeg pozivanja nakon ozdravljenja;

_2) ako se iz njezina domaćinstva u isto vrijeme pozivaju na
vojnu vježbu dva ili više članova ili se neki od njih već nalazi
na vojnoj vježbi ili na služenju vojnog roka - dok se jedan član
odnosno druga polovica članova domaćinstva ne vrati sa vojne
vježbe odnosno sa služenja vojnog roka;

3) ako u vrijeme vojne vježbe polaže ispile i ako bi odla-
skom na vojnu vježbu bila spriječena završiti školsku godinu -
dok takav razlog postoji;

4) ako bi zbog smrti ili teške bolesti u domaćinstvu odnosno
zbog clementarne nepogode domaćinstvo bilo dovedeno u
težak položaj njezinim odlaskom na vojnu vježbu - dok takvo
stanje u domaćinstvu traje, a najduže jednu godinu;

5) ako je neposredno pred odlazak ili u vrijeme odlaska na
vojnu vježbu nastupila smrt u domaćinstvu ili u obitelji - d
idućeg poziva na vojnu vježbu;

6) ako u mjestu u kojem boravi dođe do pojave zaraz
bolesti - dok zarazna bolest traje.

Vojna se vježba može, izuzetno, odgoditi zbog neodgodivih
potreba službe, ako to zatraži nadležni organ društveno-poli-
tičke zajednice ili drugi državni organ, ovlašćeni organ podu-
zeća ili druge pravne osobe kod koje je osoba u rezervnom
sastavu zaposlena - dok takva potreba postoji, a najduže jednu
godinu.

Vojna vježba koja traje duže od tri dana može se poljopri-
vredniku i drugoj osobi koja samostalno obavlja privrednu
djelatnost, a koji su pozvani na vojnu vježbu, iznimno odgoditi
zbog neodgodivih radova, ako u njihovom domaćinstvu nema
drugog člana sposobnog za obavljanje neophodnih poslova -
najduže tri mjeseca.

Zahtjev za odgodu vojne vježbe podnosi se nadležnom
organu društveno-političke zajednice u roku od osam dana od
dana primitka poziva za vojnu vježbu, a ako se odgoda traži
zbog razloga navedenih u točki 1., 4.,5.16. stava 1. ovog člana
zahtjev se može podnijeti i kad nastane razlog zbog kojeg se
traži odgoda vojne vježbe.

Član 47.
Osobama u rezervnom sastavu, prema potrebama popune

oružanih snaga, određuje se i saopćava ratni raspored u vojnim
jedinicama odnosno ustanovama.

Podaci o ratnom rasporedu vojna su tajna.

Osobi u rezervnom sastavu kojoj je određen ratni raspored
može se dati osobna vojna oprema prema dužnosti na koju je
raspoređena.

Osoba kojoj se, u smislu odredaba stava 3. ovog člana, daje
osobna vojna oprema dužna je tu opremu primiti, čuvali i
održavati, a kad je to određeno pozivom nadležnog organa -
nositi je uza se i, na zahtjev, vratiti je u ispravnom stanju.

Strana 28495/100

Broj 11 - Strana 284

Član 48.

Osoba u rezervnom sastavu kod koje je nastala promjena
zdravstvenog stanja koja utječe na njezinu sposobnost za vojnu
službu može, na svoj zahtjev ili po pozivu nadležnog organa,
biti upućena na liječnički pregled radi ocjene sposobnosti za
vojnu službu.

Ocjenu sposobnosti za vojnu službu iz stava 1. ovog člana
daje regrutna komisija u skladu s odredbama ove uredbe o
ocjenjivanju zdravstvene sposobnosti regruta za vojnu službu.

Član 49.

Ovlašćuje se ministar obrane Republike BiH da donese
propise: o pozivanju osoba u rezervnom sastavu na vojne
vjeržbe i odgodi vojne vježbe; o organiziranju stručne obuke
osoba u rezervnom sastavu; o načinu odredivanja ratnog raspo-
reda vojnim obveznicima; o izdavanju vojnim obveznicima
osobne vojne opreme i o čuvanju, održavanju i vraćanju te
opreme.

Glava VI

VI- PUTOVANJE I BORAVAK U INOZEMSTVU
VOJNIH OBVEZNIKA

Član 50.

Regrut koji namjerava putovati u inozemstvo na privremeni
ili stalni boravak dužan je pribaviti odobrenje nadležnog orga-
na. 4
Odobrenje za putovanje u inozemstvo i privremeni boravak

u inozemstvu može se izdati regrutu ako u inozemstvo putuje:

1) radiliječenja - dok liječenje traje, a najduže dvije godine;

2) radi sudjelovanja u dačkim ekskurzijama, korišćenja

godišnjeg odmora, turističkog putovanja i slično - do 40 dana;

3) radi obavljanja službenog posla, sudjelovanja na spor-

skim natjecanjima ili kulturno-umjetničkim manifestacijama,
aredivanja imovinsko pravnih, obiteljskih i sličnih odnosa u
inozemstvu, ili u slučaju teške bolesti ili smrti člana uže obitelji
u inozemstvu - do 60 dana;

4) radi izvršavanja obaveza iz radnog odnosa na brodu ili
zrakoplovu Republike BiH koji saobraćaju na medunarodnim
linijama - do dvije godine;

5) radi odlaska u inozemstvo s roditeljima ili bračnim
drugom, koji u inozemstvo odlazi službeno ili na rad, ako
njegovo upućivanje na služenje vojnog roka nije predviđeno u
roku od jedne godine od dana podnošenja zahtjeva za odobrenje
- do četiri godine;

6) radi obavljanja privatnih ili službenih poslova, ako je na

regrutiranju ocjenjen privremeno nesposobnim za vojnu službu:

na vrijeme od dvije godine ili duže - do proteka vremena za
koje je ocijenjen privremeno nesposobnim za vojnu službu.
i Regrutu se ne može odobriti putovanje u inozemstvo i
: privremeni boravak u inozemstvu s rokom koji bi trajao duže
od konca mjeseca lipnja godine u kojoj regrut navršava 27
godina.
Odobrenje za putovanje na stalni boravak u inozemstvo

izdat će se regrutu koji odlazi u inozemstvo da tamo stalno
boravi.

Regrutu koji boravi u inozemstvu može se izdati odobrenje
za privremeni ili stalni boravak u inozemstvu odnosno za
produženje boravka u inozemstvu uz uvjete propisane u stavu
2. 14. ovog člana, te zbog drugih opravdanih razloga (zapo-
slenje, školovanje, liječenje, rješavanje neodgodivih obitel-
jskih potreba i drugi slični razlozi) ako bi regrut ili članovi
njegove obitelji zbog uskraćivanja odobrenja bili dovedeni u
tečak materijalni ili drugi nepovoljan položaj.

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

Regrutu iz stava 2., 4. i 5. ovog člana neće se izdati
odobrenje za putovanje u inozemstvo ako postoji neka od
smetnji propisanih u članu 52. ove uredbe. ?

Član 51.

Za boravak odnosno za produženje boravka u inozemstvu
po odredbi člana 50. stava 5. ove uredbe, regrutu koji boravi
u inozemstvu odobrenje izdaje diplomatsko odnosno konzular-
no predstavništvo Republike BiH (u nastavku teksta: diplomat-
sko predstavništvo) kod kojega se vodi u vojnoj evidenciji,
ukoliko takvo diplomatsko predstavništvo postoji. Odobrenje
za boravak u inozemstvu odnosno za produženje boravka u
inozemstvu s rokom važenja dužim od konca kalendarske
godine u kojoj regrut navršava 27 godina diplomatsko predstav-
ništvo može dati samo uz prethodno pribavljenu suglasnost
Ministarstva obrane Republike BiH.

Do uspostave diplomatskih predstavništava odobrenje iz
prethodnog stava davat će Ministarstvo obrane Republike BiH.

Diplomatsko predstavništvo je dužno u roku od dva mjese-
ca od dana izdavanja odobrenja po stavu 1. ovog člana obavi-
jestiti nadležni organ društveno-političke zajednice o svakom
regrutu kojem je izdalo odobrenje za boravak odnosno za
produženje boravka u inozemstvu i o vremenu za koje muje taj
boravak odobren odnosno produžen. Za regruta koji nema
prebivalište u Republici BiH ova se obavijest dostavlja Mini-
starstvu obrane Republike BiH.

Član 52.

Osoba u rezervnom sastavu može putovati u inozemstvo i
privremeno ili stalno boraviti u inozemstvu, ako ne postoji neka
od ovih smetnji:

1) akojoj je dostavljen poziv na vojnu vježbu;

2) ako je protiv nje pokrenut krivični postupak zbog kri-
vičnog djela neodazivanja pozivu i izbjegavanja vojne službe
ili zbog krivičnog djela izbjegavanja vojne službe oncsposo-
bljenjem ili oomanom;

3) ako ima vojnu specijalnost ili ratni raspored koje odredi
ministar obrane Republike BiH.

Vlada Republike BiH može propisati uvjete pod kojima se
privremeno ograničava putovanje u inozemstvo vojnih obvez-
nika odredenih godišta ili odredene stručne spreme od poseb-
nog značenja za popunu oružanih snaga.

Ako postoji neki od razloga iz stava 1. i 2. OvOg člana,
smatrat će se, u smislu propisa kojim je uređeno izdavanje
putnih isprava državljanima Republike BiH, da interesi obrane
zemlje zahtijevaju da se osobi u rezervnom sastavu putna
isprava ne izda odnosno rok važenja putne isprave ne produži
ili viza ne izda odnosno da se putna isprava oduzme ili viza
poništi.

Član 53.

Regrut i osoba u rezervnom sastavu koji su otputovali u
inozemstvo na stalni ili privremeni boravak duži od jedne
godine dužni su se prijaviti diplomatskom predstavništvu i radi
uvodenja u vojnu evidenciju u roku određenom propisima o
putnim ispravama državljana Republike BiH.

Regrut koji stalno ili privremeno boravi u inozemstvu u
kalendarskoj godini u kojoj navršava 17 godina dužan je u toj
kalendarskoj godini prijaviti se diplomatskom predstavništvu i
radi uvodenja u vojnu evidenciju.

Diplomatsko predstavništvo je dužno u roku od dva mjese-
ca od dana uvodenja regruta u vojnu evidenciju iz stava 2. ovog
člana o tome obavijestiti nadležno odjeljenje Ministarstva obra-
ne u općini. Za regruta koji nema prebivalište u Republici BiH
ova se obavijest dostavlja Ministarstvu obrane Republike BiH.

Strana 28595/100

Subota, 1. avgusta 1992.

Član 54.

Regrut koji privremeno boravi u inozemstvu dužan je vratiti
se u Republiku BiH do proteka roka za koji mu je odobren
privremeni boravak i u roku od osam dana od dana dolaska
prijaviti se nadležnom organu radi regrutiranja odnosno
upućivanja na služenje vojnog roka.

Član 55.
Regrut koji se s odobrenoga privremenog boravka u ino-
zemstvu vrati u Republiku BiH na boravak duži od tri mjeseca

upućuje se na služenje vojnog roka ako je na regrutiranju
ocjenjen sposobnim ili ograničeno sposobnim za vojnu službu.

Regrut koji se s odobrenoga stalnog boravka u inozemstvu
vrati u Republiku BiH na boravak duži od jedne godine takoder
se upućuje na služenje vojnog roka pod uvjetima iz stava 1.
ovog člana. ;

Iznimno od odredaba stava 2. ovog člana, regrut koji se s
odobrenoga stalnog boravka u inozemstvu vrati na boravak u
Republiku BiH radi školovanja, ne upućuje se na služenje
vojnog roka dok mu školovanje traje.

Regrut koji osim državljanstva Republike BiH ima i strano
državljanstvo, a boravi u inozemstvu, upućuje se na služenje
vojnog roka uz uvjete iz stava 2. 1 3. ovog člana.

Član 56.
Putovanje u inozemstvo i boravak vojnika i osobe u rezer-
vnom sastavu, dok su na službi u oružanim snagama, ureduje
se propisima kojima je uređena služba u oružanim snagama.

Osoba u rezervnom sastavu ne može stupiti u službu stranih
oružanih snaga ili zasnivati bilo kakav odnos s tim snagama bez
prethodnog odobrenja Ministarstva obrane Republike BiH.

Glava VII

VII - POZIVANJE I EVIDENCIJA
VOJNIH OBVEZNIKA

Član 57.

Vojni obveznik kojega nadležni organ pozove u svezi sa
vršenjem vojne obaveze dužan je javiti se određenom organu
u mjestu i u vrijeme koji su označeni u pojedinačnom ili općem
pozivu i da sa sobom ponese stvari i isprave koje su određene
u pozivu.

Pojedinačni poziv, osim poziva za mobilizaciju ili za prob-
nu mobilizaciju, dostavlja se vojnom obvezniku najkasnije 30
dana prije dana određenoga za početak obaveze radi koje je
pozvan.

Ako se vojni obveznik ne odazove pozivu i ne opravda
izostanak, organ koji gaje pozvao može izdati nalog za njegovo
prisilno privođenje. Nalog za prisilno privođenje izvršavaju
ovlašćeni organi Ministarstva unutarnjih poslova.

Član 58.

Državni organi i organizacije, poduzeća i druge pravne
osobe, kao i privatni poduzetnici, kod kojih je zaposlen vojni
obveznik koji izbjegava vršenje vojne obaveze, dužni su to
odmah prijaviti nadležnom organu.

Član 59.
Osoba koja bude pozvana u svezi sa vršenjem vojne oba-
veze ima pravo na naknadu troškova za prijevoz sredstvima
javnog prometa, smještaj i prehranu.

Uvjeti za isplaćivanje naknade iz stava 1. ovog člana 0s0-
bama pozvanima u svezi sa vršenjem vojne obaveze u oružanim
snagama Republike BiH i visina te naknade odreduju se propi-
som ministra obrane Republike BiH.

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 285

Član 60.

Regrutu i osobi u rezervnom sastavu koji su u radnom
odnosu, a pozvani su u svezi sa vršenjem vojne obaveze, za
vrijeme vršenja te obaveze pripada naknada u visini plaće što
bije ostvario da nije pozvan na vojnu službu.

Regrutu i osobi u rezervnom sastavu, koji su obrtnici ili
vrše drugu profesionalnu djelatnost (odvjetnici, prevodioci,
muzičari i dr.), za vrijeme vršenja vojne obaveze pripada
novčana naknada u visini osnovice koja služi za obračun i
uplatu doprinosa za mirovinsko i invalidsko osiguranje,
uvećane za iznos propisanih obaveza što ih te osobe plaćaju za
vrijeme vršenja vojne obaveze.

Regrutu i osobi u rezervnom sastavu koji ostvaruju pravo
na mirovinu ili primaju novčanu naknadu zbog privremene
nezaposlenosti pripada mirovina odnosno novčana naknada i
za vrijeme vršenja vojne obaveze.

Regrutu i osobi u rezervnom sastavu, kojima ne pripada
naknada po odredbama stava 1., 2. 13. ovog člana, za vrijeme
vršenja vojne obaveze pripada novčana naknada u iznosu što
ga propiše Vlada Republike BiH.

Regrutu i osobi u rezervnom sastavu iz stava 1. i 3. ovog
člana kojima je naknada osobnog dohotka, mirovina ili novčana
naknada zbog privremene nezaposlenosti manja od naknade iz
stava 4. ovog člana, pripada i razlika između primanja na koja
imaju pravo i naknade iz stava 4. ovog člana. "

Osobi u rezervnom sastavu za vrijeme vojne službe pripada
osobni dohodak prema činu koji ima i položaju na kojem se
nalazi, ako je to za njega povoljnije.

Naknade predvidene odredbama ovog člana isplaćuju
osobama pozvanima radi vršenja vojne obaveze u oružan
snagama Republike BiH na teret budžeta Ministarstva obran
Republike BiH. .

Naknade predvidene odredbama ovog člana ne pripadaju
osobi u rezervnom sastavu pozvanoj na vojnu vježbu koja traje
do 48 sati. Za to vrijeme pripada joj besplatna hrana i smještaj,
ako vojna vježba traje duže od osam sali.

Poslodavci su dužni osobi iz stava 8. omogućiti da ostvari
neumanjenu plaću i drugu zaradu (preraspodjelom radnog vre-
moena ili na drugi način).

Osoba u rezervnom sastavu ne može biti pozvana na vojnu
vježbu koja se izvodi uz uvjete iz stava 8. ovog člana više od
24 sata u tokujedne godine odnosno 48 sati u toku dvije godine.

Član 61.
O vojnim obveznicima vodi se vojna evidencija.

Vojnu evidenciju svih vojnih obveznika vodi odjeljenje
Ministarstva obrane u općini, a vojnu evidenciju rezervnih
oficira i Ministarstvo obrane Republike BiH. Vojni se obvez-
nici vode u vojnoj evidenciji prema svojem prebivalištu, a vojni
obveznici koji su u radnom odnosu na neodređeno vrijeme na
području druge općine na kojoj nemaju prebivalište - prema
mjestu rada, ako su u tom mjestu prijavili boravak.

Vojnu evidenciju vojnih obveznika koji borave u inozem-

stvu duže od jedne godine vode i nadležna diplomatska pred-
stavništva.

Vojni se obveznici uvode u vojnu evidenciju na početku
godine u kojoj nastaje regrutna obaveza.

Žene - vojni obveznici raspoređene u rezervni sastav
oružanih snaga Republike BiH i žene koje su se dobrovoljno
prijavile za vojnu obuku vode se u vojnoj evidenciji prema
propisima što ih donosi ministar obrane Republike BiH.

Strana 28695/100

Broj 11 - Strana 286

Član 62.

Vojnim obveznicima koji se vode u vojnoj evidenciji izdaje
se vojna knjižica.

Vojna knjižica je osobna javna isprava kojom vojni obvez-
nik dokazuje izvršenje vojne obaveze i svoj identitet dok je na
vojnoj službi. MC

Vojnu knjižicu izdaje nadležni općinski organ kod kojega
se vojni obveznik vodi u vojnoj evidenciji.

Iznimno od odredbe stava 3. ovog člana vojnu knjižicu
izdaje:

1) vojna škola - pitomcima kojima ranije nije izdana vojna
knjižica i pitomcima koji izgube vojnu knjižicu ili na drugi način
ostanu bez nje;

2) jedinica odnosno ustanova oružanih snaga Republike
BiH osobama kojima prestane aktivna vojna služba i vojnicima
koji izgube vojnu knjižicu ili na drugi način ostanu bez nje;

Vojni obveznici su dužni čuvati vojnu knjižicu. Ako jeu
vojnu knjižicu upisan ratni raspored ona predstavlja vojnu
tajnu.

Zabranjeno je iznositi vojnu knjižicu iz Republike BiH,

Vojni obveznik koji putuje u inozemstvo na boravak duži
od jedne godine dužan je prije polaska u inozemstvo svoju

vojnu knjižicu predati nadležnom općinskom organu kod koje-
ga se vodi u vojnoj evidenciji.
Član 63.

Regrut i osoba u rezervnom sastavu dužni su u roku od
osam dana od dana nastale promjene organu kod kojega se vode

u vojnoj evidenciji prijaviti: očitu promjenu zdravstvengo
stanja značajnu za sposobnost za vojnu službu; stjecanje škol-
skih i stručnih kvalifikacija; zasnivanje i prestanak radnog
odnosa; vrstu i mjesto obavljanja samostalne djelatnosti odno-
sno druge profesionalne djelatnosti; promjenu stana (novu
'adresu); promjenu prebivališta; povratak sa služenja vojnog
roka i gubljenje vojne knjižice. ge

Žene - vojni obveznici koje se vode u vojnoj evidenciji,
osim promjena iz stava 1. ovog člana, dužne su prijavili i
promjene u obiteljskom životu koje utječu na vršenje vojne
obaveze (udaja, trudnoća, rodenje djeteta, razvod braka, smrt
u obitelji). :

Član 64.

O promjenama kod vojnog obveznika do kojih je došlo
odlukom nadležnog organa, taj je organ dužan, u roku od 15
dana od dana nastale promjene, obavijestiti nadležni općinski
organ kod kojega se vojni obveznik vodi u vojnoj evidenciji, i
to:

1) o promjeni osobnog imena i o prestanku državljanstva
Pere BiH - organ koji je o tome donio pravomoćnu
odluku;

2) o pokretanju, obustavi ili prekidu krivičnog postupka
zbog krivičnog djela za koje se goni po službenoj dužnosti, o
pravomoćnoj osudi zbog krivičnog djela na kaznu maloljet-
ničkog zatvora ili na bezuvjetnu kaznu zatvora, o pravomoćno
izrečenoj zavodskoj odgojnoj mjeri ili mjerama sigurnosti oba-
veznoga psihijatrijskog liječenja i čuvanja u zdravstvenoj orga-
nizaciji i obaveznog liječenja alkoholičara i narkomana u
zdravstvenoj ili drugoj specijaliziranoj organizaciji te o
upućivanju na izdržavanje kazne maloljetničkog zatvora ili
zatvora - nadležni sud;

3) o kazni zatvora izrečenoj regrutu zbog prekršaja - organ
koji je kaznu izrekao;

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

4) o otpuštanju sa izdržavanja kazne zatvora ili maloljet-
ničkog zatvora - organ odnosno ustanova koja je vojnog obvez-
nika otpustila sa izdržavanja kazne.

O smrti ili proglašenju nestalim vojnog obveznika obavijest
u smislu stava 1. ovog člana dužan je dostaviti matičar koji je
o tome unio podatak u matičnu knjigu umrlih.

Član 65.

Ovlašćuje se ministar obrane Republike BiH da donese
propise: o pozivanju vojnih obveznika radi vršenja vojne oba-
veze; o načinu na koji će se isplaćivati naknade vojnim obvez-
nicima pozvanim radi vršenja vojne obaveze u oružanim
snagama, te o vodenju vojne evidencije vojnih obveznika.

Glava VIII
VIN - POSTUPAK
Član 66. :

Rješenje u svezi s izvršenjem vojne obaveze donosi na-
dležni organ općine, ako ovom uredbom nije drugačije
određeno.

Rješenja u svezi reguliranja obaveze služenja vojnog roka
vojnika donosi nadležni starješina Armije Republike BiH u
kojoj se vojnik nalazi na služenju vojnog roka.

' Žalba protiv rješenja koje je donesen ou svezi s izvršenjem
vojne obaveze ne zadržava izvršenje tog rješenja.

O žalbi protiv odluke regrutne komisije rješava organ koji
je osnovao tu regrutnu komisiju.

O žalbi protiv odluke diplomatskog predstavnitšva u svezi
s izvršavanjem vojne obaveze vojnog obveznika na privreme-
nom ili stalnom boravku u inozemstvu rješava Ministarstvo
obrane Republike BiH.

Protiv rješenja donijetog po žalbi na odluku regrutne komi-
sije ne može se voditi upravni spor.

Član 67.

Takse se ne mogu uvoditi ni naplaćivati za rješenja i druge
odluke, potvrde i druge akte, za zahtjeve, žalbe i druge podne-
ske, a i za priloge uz te akte odnosno podneske u svezi S
izvršenjem vojne obaveze ili koji se odnose na tu obavezu.

Glava IX
IX - KAZNENE ODREDBE
Član 68.

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara ili kaz-
nom zatvora do 30 dana kaznit će se za prekršaj regrut ili osoba
u rezervnom sastavu ako se bez opravdanog razloga ne odazove
pozivu nadležnog organa u vrijeme i u mjestu koje su označeni
u pojedinačnom odnosno općem pozivu - za uvođenje u vojnu
evidenciju, regrutiranje, liječničke i druge preglede i ispitivanja
što ih propiše ministar obrane Republike BiH, te za služenje
vojnog roka, vojnu vježbu ili vojnostručnu obuku, ili za pri-
manje odnosno vraćanje osobne vojne opreme ili za drugu
vojnu službu propisanu ovom uredbom.

Kaznom iz stava 1. ovog člana kaznit će se za prekršaj i
vojni obveznik koji, pošto se odazove pozivu, samovoljno
napusti vojnu vježbu ili vojnostručnu obuku ili drugu vojnu
službu propisanu ovom uredbom, a i vojni obveznik koji ne
primi odnosno ne vrati u ispravnom stanju ili ne čuva 1 ne
održava na propisan način osobnu vojnu opremu ili je ne ponese
kada je to određeno pozivom nadležnog organa.

Član 69.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom
zatvora do 15 dana kaznit će se za prekršaj regrut ili osoba u
rezervnom sastavu:

1) ako u propisanom roku ne prijavi nadležnom organu kod
kojeg se vodi u vojnoj evidenciji nastale promjene zbog kojih

Strana 28791/100

Subota, 1. avgusta 1992.

mu је prestalo pravo па одгоди vojnog roka iz člana 26. stava
4. ove uredbe.

2) ako se u roku propisanom u članu 53. stav 1. i 2. ovc
uredbe ne prijavi diplomatskom predstavništvu odnosno па-
dležnom organu;

3) ako iznesc vojnu knjižicu iz Rcpublike BiH (član 62. stav
6. ovc шедђе) ili je ne ргеда nadležnom općinskom organu
prije polaska u inozemstvo na boravak duži od jcdnc godinc
(član 62. stav 7. ovc uredbc).

Kaznom zatvora do 30 dana kaznit će sc rcgrut ili osoba u
rezervnom sastavu Која је počinila prckršaj iz stava 1. točka 1.
i 2. ovog člana ако joj sc zbog ncprijavljivanja nije mogao
pravovrcmcno dostaviti poziv za vojnu službu ili sc zbog toga
nije mogla pravovrcmcno javiti na vojnu službu.

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kaznit će
se za prckršaj odgovorna osoba u državnom organu ako taj
organ nc obavijcsti ili pravovrcmcno nc obavijesti općinski
organ upravc koji vodi cvidcnciju vojnih obveznika o promjc-
nama kod vojnog obvcznika iz člana 64. stava 1. i 2. ovc
urcdbc.

Glava Х
X- PRIJELAZNE 1 ZAVRŠNE ODREDBE

Član 70.

Vojni obveznik koji је do dana stupanja na snagu OvC
urcdbe ocijcnjen ncsposobnim za vojnu službu u mirnodop-
skom stanju ili stalno пезрозобишт za vojnu službu smatra sc
da je i po odredbama ovc uredbe ocijcnjcn ncsposobnim za
vojnu službu. :

Poslove и svczi уојпе obavczc i тобшШтас је koji su ovom
urcdbom stavljcni u nadlcžnost odjeljcnja ministarstva u općini,
vIšit бе općinski sckrctarijat za narodnu obranu do dana Када
će te poslove, u smislu odrcdaba člana 136. Uredbc sa zakon-
skom snagom o obrani, prcuzcti Ministarstvo obranc.

Član 71.

Osobc kojima је prckinuto služenjc vojnog roka na tcmclju
odredaba Zakona o vojnoj obavczi ("Služboni list SFRJ", br.
64/85,26/89 i 30/91) а Које bi po odrcdbama tog zakona trcbalo
upućivati па doslužcnjc vojnog roka, ncćc sc upućivati na
dosluženje ukoliko im је do istcka vojnog roka ostalo manjc od
90 dana. Takvc озође sc prcvodc u rczcrvni sastav i smatra sc
da su reguliralc služcnje vojnog, roka.

Član 72.

Vojni obveznici - rcgruti koji su dobrovoljno pristupili u
jedinice, ustanovc i štabovc oružanih snaga ili su mobilizirani
u Oružanc snage, imaju status vojnika па odslužcnju vojnog
roka.

Osobama iz člana 71. ovc Urcdbc priznajc sc u doslužcnjc
vojnog roka, vrijemc kojc provedu u jedinicama, ustanovama
ištabovima oružanih snaga Rcpublikc, pod uvjetima iz stava 1.
Ovog člana.

Osobama iz stava 1. i 2. ovog člana u služenje, odnosno
dosluženje vojnog, roka računa sc vrijemc od dana stupanja u
jedinicu, ustanovu ili štab oružanih snaga.

Jedinice, ustanovc i štabovi oružanih snaga dužnc su da po
službenoj dužnosti u roku od 15 dana od dana stupanja оус
шефе na snagu, svim vojnim obvcznicima - rcgrutima i 050-
bama u rczcrvnom sastavu izdaju uvjcrcnja o datumu pristu-
panja oružanim snagama Rcpublike, sa naznakom da li је vojni
obveznik dobrovoljno pristupio ili je mobiliziran u oružanc
snage i na kojoj formacijskoj dužnosti sc nalazio.

Sa statusom vojnika iz stava 1. ovog člana izjednačavaju sc
vojni obveznici – regruti i lica u rczervnom sastavu koja su bila

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 287

angažovana na radnoj obavczi u jcdinicama, ustanovama i
štabovima oružanih snaga Вериб ке.

Opštinski organi upravc za poslove обгапе, koji моде cvi-
dcnciju vojnih obvcznika, na osnovu uvjcrcnja iz stava 4. ovog
člana, regulisaće sva pitanja obavcze služcnja vojnog roka
osoba i služcnja u rczcrvnom sastavu osoba iz stava 4. ovog
člana.

Član 73.

Ovlašćuje sc ministar obrane da u roku od 15 dana od dana
stupanja ove urcdbc na snagu, допезе Uputstvo o izvršcnju
vojnc obavczc.

Član 74.

Ova uredba stupa na snagu danom donošcnja i објаујес sc

u "Službenom listu ВВ".
PR. broj 1261/92.

1. avgusta 1992.godinc Prcdsjcdništva ВВ,

Sarajcvo Alija Izetbegović, 5.г.

ООААААИА 06 01000
229

Ма osnovu člana 6. stav 2. Uredbe за zakonskom snagom
o službi u Armiji Rcpublikc Bosnc i Hcrccgovinc (»Službcni
list RBiH«, broj 12/02), Prcdsjedništvo Вери Ке Bosnc 1
Hcrccgovinc, donosi

Prcdsjcdnik

ODLUKU
O TEKSTU ZAKLETVE PRIPADNIKA ARMIJE
REPUBLIKE BOSNE 1 HERCEGOVINE

Član 1.

Текст заклетве коју дају припадници Армије Репу-
блике – Босне и Херцеговине приликом ступанја на
службу у Армију на српско-хрватском језику, гласи:

»Заклињем се

да ћу бранити

независност, сувереност и цјеловитост
Републике Босне и Херцеговине,
да ћу савјесно и дисциплиновано
извршавати све

обавезе и дужности

припадника Армије

Републике Босне и. Херцеговине,
да ћу бранити њену

слободу и част

и у тој борби истрајати«.

Član 2.

Tckst zaklctvc koju daju pripadnici Armijc Republike Bo-
snc i Hcrccgovinc prilikom stupanja па službu u Armiju па
hrvatsko-srpskom jeziku, glasi:

»Priscžem

da ću braniti

ncovisnost, suvcrcnost i cjelovilost
Вериб ке Bosnc i Hercegovinc,
da ću savjesno i disciplinirano
izvršavali svc

obavczc i dužnosti

pripadnika Armije

Rcepublikc Bosnc i Hercegovinc,
da ću braniti njenu

slobodu i čast

iu toj borbi istrajati«

Strana 28893/100

Broj 11 = Strana 288

Član 3.

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objaviće se

u aSlužbenom listu RBiHx.
PR. broj 1265/92

1. avgusta 1992. godine Predsjedništva RBiH,
Sarajevo Alija Izetbegović, s.r.

DADODODODOODODODODOODO DEDO DDDODODD ODO DDODODDODODDDODI
230

Na osnovu čl. 22,50. stav 3. i člana 96. Uredbe sa zakon-
skom snagom o službi u Armiji Republike Bosne i Hercegovine
("Službeni list RBiHe, broj 11/92), na prijedlog ministra odbra-
ne, Predsjedništvo Republike Bosne i Hercegovine, donosi

ODLUKU
O PROIZVODENJU, UNAPREDIVANJU I
RJEŠAVANJU O ODNOSIMA U SLUŽBI VOJNIH LICA
ZA VRIJEME RATNOG STANJA

I- USLOVI ZA PROIZVODENJE PODOFICIRA,
OFICIRA I GENERALA

Član 1. |

U čin vodnika, odnosno poručnika, može biti proizveden
pripadnik oružanih snaga Republike Bosne i Hercegovine (u
daljem tekstu: oružane snage) koji je sposoban da vrši dužnost
vojnog starješine, ako ispunjava sljedeće uslove:

- ako ima odgovarajuću stručnu spremu za rod odnosno
službu u koju se prima ili ako završi odgovarajuću obuku u
vojnoj školi, na kursu ili nastavnoj jedinici,

- ako je ocijenjeno da sa uspjehom može obavljati dužnost
vojnog starješine,

- ako pretpostavljeni starješina da prijedlog za proizvoden-
je.

Predsjednik

Član 2.

U čin vodnika odnosno poručnika može biti proizvedeno i
lice koje je sposobno da obavlja dužnost vojnog starješine i ne
ispunjava uslove odgovarajuće spreme u članu 1. ove uredbe i
ako ispunjava sljedeće uslove: :

- ako je postavljeno na formacijsko mjesto podoficira
odnosno oficira, koje se ne može popunili licem koje ima
stručnu spremu propisanu za to formacijsko mjesto,

- akoje ocijenjeno da je uspješno obavljao dužnost na tom
formacijskom mjestu,

"75 ako pretpostavljeni starješina da prijedlog za proizvoden-
je.
Član 3.

Lica iz člana 37. Uredbe sa zakonskom snagom o službi u
Armiji Republike Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu:
Uredba) mogu biti proizvedena u viši čin od čina vodnika
odnosno poručnika ako, pored uslova iz citiranog člana, ispun-
javaju i sljedeće uslove:

= ako su sposobna da obavljaju dužnost vojnog starješine,

_- ako su postavljena na formacijsko mjesto podoficira, za
koje je određen čin vodnika ili viši čin, odnosno na formacijsko
mjesto oficira za koje je određen čin poručnika ili viši čin, ato
se formacijsko mjesto ne može popuniti na drugi način,

- ako su u obavljanju dužnosti na tom formacijskom mjestu
pokazalo izuzetnu hrabrost i sposobnost za komandovanje i
rukovođenje,

- ako pretpostavljeni starješina da prijedlog za proizvoden-
je. ;

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

Lice koje se , po osnovu stava 1. ovog člana, proizvodi u
čin podoficira odnosno oficira, ne može biti proizvedeno u viši
čin od čina propisanog za formacijsko mjesto na kom se
nalazi.

JI - USLOVI ZA UNAPREDIVANJE U VIŠI ČIN
Član 4.

Podoficiri, oficiri i generali koji ispunjavaju uslove iz čl.
37. 147. Uredbe, mogu biti unapređeni u neposredno viši čin
kad u činu koji imaju provedu i to:

Podoficiri:

- u činu vodnika i čelnika - šest mjeseci,

- učinu zastavnika i nadzastavnika - jednu godinu.

Oficiri:

- u činu poručnika i kapetana - šest mjeseci

- u činu brigadira - jednu godinu.

Generali:

- u čin brigadnog generala - najmanje jednu godinu u činu
pukovnika,

- u čin divizijskog generala, najmanje godinu dana u činu
brigadnog generala;

- u čin armijskog generala - najmanje godinu dana u činu
divizijskog gencrala.

Lica iz odredbe člana 50. stav 1. Uredbe mogu biti una-
predena u neposredno viši čin, iako nisu provela vrijeme u činu
propisano u neposredno viši čin, iako nisu provela vrijeme u
činu propisano u uredbi stava 1. ovog člana.

III - POSTUPAK ZA PROIZVODENJE
I UNAPREDENJE

Član 5.

Prijedlog za proizvođenje lica iz čl. 1, 2. i 3. ove odluke
odnosno unapređenje lica iz člana 4. ove odluke, podnosi
starješina vojne jedinice na položaju komandira samostalne
čete ili starješina druge vojne jedinice za koju je formacijom
odreden čin brigadira ili viši čin.

Prijedlog iz stava 1. ovog člana dostavlja se, preko pretpo-
stavljenog starješine, organu iz člana 38. odnosno člana 56.
Uredbe, nadležnom za proizvodenje, odnosno unapredivanje.

Prijedlog iz stava 1. ovog člana sadrži naručito: lične
podatke lica koje se predlaže za proizvođenje, odnosno una-
predenje; podatke iz čl. 1, 2. 13. ove odluke i obrazloženje za
proizvodenje, odnosno unapređenje.

Pismeni zahtjev iz člana 21. stav 6. Uredbe sadrži: lične
podatke, čin u bivšoj JNA, vrijeme provedeno u činu, dužnosti
koje je vršio,posljednju službenu ocjenu, platnu grupu, forma-
cijski čin na kome se nalazio, radni i penzijski staž, ukupno
vrijeme provedeno u JNA, zdravstveno stanje, poznavanje
stranog jezika, završene vojne i druge škole i dužina školovan-
ja, stambeno pitanje i zahtjev da želi da bude proizveden u
aktivno vojno lice Armije Republike Bosne i Hercegovine.

Zahtjev iz stava 4. ovog člana podnosi se starješini vojne
jedinice u kojoj se nalazi na službi, odnosno opštinskom štabu
odbrane ako nije angažovan.

Član 6.

Pri predlaganju za proizvođenje i unapredivanje podoficira,
oficira i generala, nadležni starješina je dužan da pored uslova
iz čl. 1, 2, 3. i 4. ove odluke, procjenjuje potrebe za popunu
odgovarajućih formacijskih mjesta, kao i hrabrost, sposobnost
za rukovođenje i komandovanje, ratno iskustvo i druge osobine
lica koje se predlaže za proizvodenje, odnosno unapređenje.

Strana 28994/100

Subota, 1. avgusta 1992.

IV- NADLEŽNOST STARJEŠINA VOJNIH
JEDINICA ZA RJEŠAVANJE O ODNOSIMA
U SLUŽBI VOJNIH LICA

Član 7.

Komandant samostalnog bataljona (diviziona) i starješine
vojne jedinice, za čiji je položaj formacijom odreden čin
brigadira ili viši čin, postavlja podoficire i oficire na formacij-
ska mjesta do čina kapetana zaključno.

Član 8.

Komandant brigade i starješina vojne jedinice za čiji je
formacijom odreden čin pukovnika ili viši čin, nadležan je:

- da poziva na službu u vojnu jedinicu odnosno vojnu
ustanovu rezervne podoficire i oficire koji su raspoređeni u
njegovu jedinicu,

- da odlučuje o postavljenje, razrješenju od dučnosti radi
školovanja, bolovanja ili liječenja i o stavljanju na raspolaganje

_ podoficira i oficira do čina brigadira zaklučno,

- da rješava o udaljenju od dužnosti podoficira i oficira do
čina pukovnika zaključno,

- da unapreduje podoficire i do čina čelnika zaključno,

= da rješava o prestanku službe podoficira i oficira, osim
zbog prelaska na službu van Armije.

Član 9.

Komandant divizije, korpusa i starješina vojne jedinice ili
vojne ustanove za čiji je položaj formacijom odreden čin bri-
gadnog generala ili viši čin, nadležan je:

- da odlučuje o postavljenju, razrješenju dužnosti radi
školovanja, bolovanja ili liječenja i o stavljanju na raspolaganje
podoficira i oficira do čina pukovnika zaključno, oficira na
položaju komandanta ustanove, za koji je formacijom odreden
čin pukovnika ili viši čin,

- da unapređuje podoficire do čina nadzastavnika,

= da rješava o prestanku službe podoficira ako im služba
prestaje zbog prelaska na službu van Armije.

Član 10.

Starješina vojne jedinice odnosno vojne ustanove za čiji je
položaj formacijom odreden čin armijskog generala nadležan
je:

- da odlučuje o postavljenju, prevođenju u drugi rod odno-
sno službu, razrješenju od dužnosti radi školovanja, bolovanja
ili liječenja i o stavljanju na raspolaganje oficira do čina
pukovnika zaključno, ako za to nije nadležan starješina iz člana
9. ove odluke,

= da unapređuje oficire do čina brigadira zaključno,

- da rješava o prestanku službe oficira do čina pukovnika
zaključno, ako im služba prestaje zbog prelaska na službu van
Armije.

Član 11.

Ministar odbrane na prijedlog načelnika Glavnog štaba
oružanih snaga nadležan je:

= da unapređuje oficire u čin pukovnika,

= da rješava o prestanku službe oficira čina pukovnika,

- da proizvodi starješine u činove podoficira.

Član 12.

Predsjedništvo Republike Bosne i Hercegovine na osnovu
formiranog prijedloga kolegija ministra odbrane, nadležno je:

- da rješava o postavljenju, premještaju, prijemu u aktivnu
vojnu službu i prestanku službe generala,

- da proizvodi starješine u čin oficira,

- da starješine unapređuje u čin generala.

SLUŽBENI LIST RBiH

"_ Broj 11 - Strana 289

Član 13.

Starješine iz člana 7. do 10. ove odluke obavljaju poslove
u vezi ovlašćenja iz tih odredaba u vojnoj jedinici kojom
komanduju, odnosno rukovode, ako u vojnoj jedinici za oba-
vljanje tih poslova nije odreden drugi starješina, kao i vođenje
postupka, koji prethodi rješavanju odnosno donošenju odgova-
rajućih akata.

Član 14.

Starješine iz člana 7. do 10. ove odluke nadležne su da
rješavaju o postavljenju, prevođenju u drugi rod odnosno
službu, razrješenju i udaljenju od dužnosti kao i o stavljanju na
raspolaganje i lica koja se nalaze na formacijskim mjestima za
koje nemaju propisani čin.

Član 15.

Evidencija o podacima iz člana 1. do 12. ove odluke vodi
scu Glavnom štabu oružanih snaga, a vojne ustanove i jedinice
vode evidenciju o podacima koji se odnose na pripadnike
njihovog sastava.

V - ZAVRŠNE ODREDBE

Član 16.
Ova odluka se čuva kod komandanta vojnih jedinica odno-
sno vojnih ustanova koji su ovom odlukom ovlašćeni za
rješavanje o odnosima u službi.

Član 17.
Nadzor nad sprovodenjem ove odluke vrši načelnik Glav-
nog štaba oružanih snaga.
Član 18.
Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u Službe
nom listu RBiHe.
PR. broj 1262/92.
1. avgusta 1992. godine Predsjedništva RBiH,
Sarajevo Alija Izetbegović, s.r.

DAODUDOOODOODOOOOOODODODOO DO DODDA DODODODODDDOODADINI
231

Na osnovu člana 9. stav 1. tačka 9. Uredbe sa zakonskom
snagom o oružanim snagama Republike Bosne i Hercegovine
("Službeni list RBiH", broj 4/92) na prijedlog ministra odbrane
Predsjedništvo Republike Bosne i Hercegovine, donosi

PRAVILO
SLUŽBE U ARMIJI REPUBLIKE BOSNE I
HERCEGOVINE

1. Ovim pravilom uređuju se pitanja koja se odnose na
odnose u Armiji Republike Bosne i Hercegovine (u daljem
tekstu: Armija): izvršenje naređenja, oslovljavanje, predsta-
vljanje i javljanje, smještaj i red, garnizon i kasarnu, rad i
unutrašnju službu, izlaske, posjete i putovanja, smotre i pregle-
de, obezbjeđenje objekata, materijalnih sredstava i ljudstva,
zdravstvenu zašlitu, upotrebu jedinica i ustanova Armije u
miru, upotrebu i održavanje tehničkih-materijalnih sredstava,
vojne svečanosti, proslave i počasti, protivpožarnu zaštitu,
izricanje i izvršenje disciplinskih mjera i žalosti.

2. Osnovu moralne snage pripadnika Armije čine slobodar-
ske tradicije naroda Republike Bosne i Hercegovine (u daljem
tekstu: Republika) i njihova odanost Republici.

3. Pripadnici Armije u vezi sa službom, imaju pravo i
dužnost da:

- štite nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu cjelovitost i
nedjeljivost i Ustavom Republike utvrđeno društveno uredenje
Republike,

Predsjednik

Strana 29094/100

Broj 11 - Strana 290

- branei čuvaju slobodu gradana i funkcionisanje demokrat-
skih odnosa i državne vlasti,

- vrše zaštitu ljudi i materijalnih dobara od posljedica rata,
elementarnih nepogoda i drugih nesreća,

- razvijaju i učvršćuju patriotizam i ravnopravnost građana
Republike,

- jačaju unutrašnju čvrstinu i borbenu gotovost jedinica,

- jačaju bezbjednost i samozaštilu,

- učvršćuju vojnu disciplinu ijačaju unutrašnji red i orga-
nizaciju rada i života u jedinicama Armije.

4. Vojna disciplina zasniva se na svijesli svakog lica o
neophodnosti izvršavanja vojnih dužnosti idrugih obaveza radi
jačanja borbene moći i odbrane Republike.

Lični primjer starješine je osnovni uslov za vaspitavanje
potčinjenih i osnov uspješnog izvršavanja zadataka, posebno u
borbi i vanrednim prilikama.

5. Starješine Armije odgovorne su za: borbenu i mobiliza-
cijsku gotovost jedinica; obuku i vaspitanje; vojnu disciplinu;
čuvanje, održavanje i upotrebu naoružanja, tehnike i opreme i
za pripremu i uspješno izvršavanje borbenih i drugih zadataka.

6. Prilikom izvodenja borbenih djejstava, pripadnici
oružanih snaga dužni su da se pridržavaju pravila medunarod-
nog ratnog prava - postupaju humano sa ranjenim i zarobljenim
neprijateljem i štite civilno stanovništvo u skladu sa meduna-
rodnim propisima, Ustavom Republike.

7. Pripadnik Armije pri izvršavanju borbenih i drugih
zadataka dužan je da ispoljava inicijativu, hrabrost, odlučnost,
odgovornost, iskrenost, poštenje i drugarstvo. On je dužan da
se svuda i u svim prilikama korektno odnosi prema pripadnici-

ma Armije i civilnim licima.

8. Pri izvršavanju borbenih zadataka pripadnici Armije
nose i upotrebljavaju vatreno i drugo oružje prema pravilima o
borbenim dejstvima.

Nabavka, držanje, nošenje i upotreba vatrenog oružja vrši
se u skladu sa posebnim vojnim i opštim propisima i nareden-
jima ovlaštenih lica.

Vojno lice koje vrši službu pod neposrednim rukovodstvom
starješine može upotrijebiti oružje samo po njegovom nareden-
ju.:

9. U slučaju zarobljavanja, pripadnici Armije čine sve što
je u njihovoj moći da ne bi nanijeli štetne posljedice oružanim
snagama, i smatraju se samo odsutnim iz svoje jedinice, a za
svoje postupke u zarobljeništvu, odgovaraju pred nadležnim
organima Armije.

Neprijatelju ne daju nikakve podatke, osim onih koji su
potrebni da im se prizna položaj ratnog zarobljenika (ime i
prezime, čin, datum rodenja) i pokazuju znak za identifikaciju.

" Po prestanku zarobljeništva, daju izjavu nadležnim organi-
ma o zarobljavanju i držanju u zarobljeništvu.

10. Pripadnici Armije obavezni su da uvijek i na svakom
mjestu čuvaju svoj ugled i dostojanstvo i ugled Armije, bez
obzira da li su u uniformi ili ne i da dostojno prezentiraju
Armiju.

11. Vojna lica, posebno starješine, obavezne su da upozna-
ju bezbjednosnu situaciju u jedinicama i odgovorni su za orga-
nizovanje i sprovođenje mjera bezbjednosnog obezbjeđenja.

Lica na službi u Armiji dužna su da čuvaju i zaštite službene
podatke, dokumente, naoružanje, tehniku i druga materijalna
sredstva i objekte čije otkrivanje ili uništavanje nanosi štetu
Armiji i bezbjednosti Republike.

O svakom slučaju neprijateljskog rada dužni su da odmah
izvještavaju svoje starješine, dežurnog ili drugo ovlašteno lice.

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

_ Svaki pokušaj prelaska u redove neprijateljske vojske mora
se spriječiti svim sredstvima, a u krajnjem slučaju i upotrebom
oružja. :

JI - ODNOSI U ARMIJI

I. Opšte odredbe

12. Lica na službi u Armiji mogu biti, prema odnosima u
službi pretpostavljeni i potčinjeni, a prema činovima i položaji-
ma stariji i mladi.

Pretpostavljeni je onaj koji je na osnovu zakona i drugih
propisa, ovlašten da rukovodi ili komanduje vojnom jedinicom
- komandom ili ustanovom, odnosno licima na službi u njima.
Ostala lica u toj jedinici - komandi ili ustanovi su potčinjeni.

Stariji je onaj koji ima viši čin, a ako su istog čina ili su bez
čina, stariji je onaj koji je na višem položaju.

13. Tačan naziv dužnosti starješine jedinice - komande ili
ustanove utvrđuje se formacijom.

14. Ako jedinica - komanda iznenada ostane bez pretposta-
vljenog starješine, komandu preuzima lice koje ga zamjenjuje,
odnosno najstariji starješina iz te jedinice - komande, sve dok
se ne odredi od strane pretpostavljenog starješine, novi star-
ješina jedinice - komande.

2. Izvršenje naredenja.

15. Izvršenje naređenja je osnov za uspješno odvijanje
života i rada u Armiji i za izvršavanje postavljenih zadataka i
obaveza u službi.

16. Naređenje pretpostavljenog starješine, u vezi sa
službom, lica na službi u Armiji su dužna da izvršavaju bez
pogovora, potpuno, tačno i na vrijeme.

Lica na službi u Armiji dužna su da izvršavaju naredenja
nastarijeg prisutnog starješine kada nije prisutan pretpostavlje-
ni starješina i kada je neophodno da se hitno preduzmu mjere
za izvršavanje neodložnih zadataka, posebno u borbi, vanred-
nim prilikama i u uslovima uspostavljanja narušene organiza-
cije rada i propisanog reda i discipline.

Ako lice na službi u Armiji ne dobije naređenje ili ono ne
stigne na vrijeme, dužno je da, u skladu sa situacijom preduzme

odgovarajuće mjere, o čemu izvještava pretpostavljenog ili
drugog'nadležnog starješinu čim mu se za to ukaže prilika.

17. Ako primi naređenje čije bi izvršenje očigledno pred-
stavljalo krivično djelo, lice na službi u Armiji je dužno da o
primljenom naredenju odmah izvijesti višeg pretpostavljenog
starješinu ili starijeg od lica koje je naređenje izdalo.

18. Naređenje treba da bude potpuno, kratko i jasno.
Načelno se izdaje redovnim putem - neposredno poičinjenima.
Izdaje se usmeno ili pismeno. U hitnim slučajevima, naređenje
pretpostavljenog ili višeg starješine, potčinjeni ili mladi
izvršava naređenje i izvještava svog pretpostavljenog, čim se
za to stvore uslovi.

Ako se naređenje odnosi na materijalnu odgovornost, od-
nosno ako se njime reguliše druga značajna pitanja iz oblasti
rada, obavljanje službe, zaštite života i zdravlja ljudi i slično,
pretpostavljeni starješina je dužan da izda pismeno naređenje.
U hitnim slučajevima ovakvo naredenje pretpostavljeni star-
ješina može izdati i usmeno, s tim što je dužan da ga naknadno
dostavi i pismeno.

Prilikom izdavanja naređenja pretpostavljeni je dužan da
vodi računa o njegovoj realnosti i nogućnosti izvršenja.

19. Kada lice na službi u Armiji primi usmeno naređenje i
shvati ga, saopštava pretpostavljenom da je naređenje razumio.
Ako naređenje nije shvatio, traži objašnjenje.

20. Naređenje može da izmjeni ili ukine starješine koji ga
je izdao ili viši pretpostavljeni. Ako viši pretpostavljeni izmjeni

Strana 29193/100

Subota, 1. avgusta 1992.

iliukine naredenje potčinjenog starješine - o tome ga obavješta-
va. j

Kada potčinjeni primi, neposredno od višeg pretpostavlje-
nog starješine naređenje koje spriječava izvršenje naređenja
ranije dobijenog od pretpostavljenog starješine, upoznaje višeg
pretpostavljenog sa tim i izvršava njegovo naređenje. U tom
slučaju potčinjeni izvještava pretpostavljenog starješinu da nije
u mogućnosti da izvrši njegovo naređenje.

21. Kada se pri izvršenju naređenja pojave nepredviđene
okolnosti koje uslovljavaju izmjenu naređenja, potčinjeni je
dužan da o tome odmah izvijesti starješinu koji mu je naredenje
izdao. Ako ne može da ga izvijesti predužima potrebne mjere
u skladu sa nastalom situacijom. U

Kada potčinjeni procijeni da primljeno naređenje ne može

da izvrši na vrijeme, pravovremeno traži produženje roka.

Lice koje ne izvrži naređenje potpuno, na vrijeme i tačno,
pretpostavljeni starješina poziva na odgovornost.

21. Pripadnici Armije kada su u uniformi, pozdravljaju
pripadnike stranih armija, prema odredbama ovog pravila.

3. Oslovljavanje ; .

22. Lica na službi u Armiji se oslovljavaju sa "gospodine"

; ijedni drugima se obraćaju sa "vi". j

Vojna lica koja imaju čin oslovljavaju se i po činu, npr.:
"gospodine (dodajući čin)."

23. Lica na službi u Armiji oslovljavaju i pripadnike stranih
armija prema odredbama ovog pravila.

4. Predstavljanje i javljanje

24. Pri javljanju na novu đužnost, komandire odjeljenja,
vodova i četa, komandante bataljona, brigada i njima ravnih
jedinica predstavlja pretpostavljeni prilikom svečane primopre-
daje dužnosti.

Ostale starješine na službi u Armiji predstavlja pretposta-
vljeni na pogodan način, u jedinici - komandi.

Ostala lica na službi u Armiji koja se ne poznaju, prilikom
"prvog susreta, na prigodan način, jedni drugima se predstavlja-
ju. Mladi se predstavljaju prvi saopštavajući svoj čin, poro-
dično i rođeno ime, dužnost, a po potrebi i druge podatke.

25. Vojnici premješteni na dužnost u drugu jedinicu ili
ustanovu javljaju se komandiru čete, odnosno starješini istog
ranga u jedinici u koju su premješteni.

Vojna lica prije odlaska na dužnost u novu jedinicu ili
ustanovu javljaju se prvopretpostavljenom starješini, a vojnici
komandiru čete, odnosno starješini istog ranga.

26. Lica na službi u Armiji prije odlaska i poslije povratka
sa godišnjeg odmora, odnosno odsustva, bolovanja, liječenja,
izdržavanja vojničkog pritvora, zatvora, službenog puta i

slično, javljaju se prvopretpostavljenom starješini istog ranga.

27. Komandantu garnizona (kasarne, logora, aerodroma)
javljaju se starješine jedinica i ustanova koje su mu neposredno
potčinjene u pogledu opšteg reda, discipline i službe u garnizo-
nu (kasarni, logoru, aerodromu), kada prvi put dođu na
dužnost.

28. Vojnici kada su na odmoru, odnosno odsustvu i bolo-
vanju van mjesta službovanja, a zadržavaju se duže od 24 časa,
javljaju.se najbližoj komandi garnizona. Javljaju se ližno, naj-
kasnije 24 časa prije odlaska. Ako se u jednom mjestu ne
zadržavaju duže od 4 dana, istovremeno se prijavljuju i odja-
vljuju. Oboljeli se mogu javiti i preko drugog lica.

Podaci o prijavljenim vojnicima upisuju se u knjigu javljan-

_ja (odjavljivanja) i to ovjerava svojim potpisom i pečatom
komanda garnizona.

SLUŽBENI LIST FBiH

Broj 11 - Strana 291

U mžstima u kojima nema komande garnizona, vojnici se
javljaju (adležnom opštinskom organu za odbranu, odnosno
nadležnen organu. mjesne zajednice.

III - SMEŠTAJ I RED
1. Opšteodredbe

29. Jdinice i ustanove oružanih snaga mogu biti smještene
u kasarni na logorskoj prostoriji (logoru), na vojnom aerodro-
mu, u krauli, na brodu Ratne mornarice i drugim vojnim
objektim..

Prilikom razmještaja prvenstveno se vodi računa da se
obezbijed borbena gotovost i bezbjednost jedinica i ustanova 1
da se ne uzdvajaju formacijske cjeline.

30. Unutrašnji red, šta je dozvoljeno, a šta nije i ko sve
može dastanuje u vojnim objektima i pod kojim uslovima,
reguliše komandant garnizona, odnosno jedinice. .

2. Garnizjn "a

31. Girnizon je teritorija naseljenog mjesta i bliže okoline
na kojoj si smještene čete, njoj ravne i više jedinice i ustanove
oružanih snaga. Naziv garnizona se određuje prema nazivu
naseljeno mjesta.

"32. Zi komandanta garnizona određuje se najstariji star-
ješina jednice ili ustanove iz sastava Armije u garnizonu,
naredbom pretpostavljenog starješine. :

33. Kamandant garnizona je odgovoran za razmještaj, red,
disciplinu i službu u garnizonu. Njemu su u pogledu reda,
disciplinei službe potčinjene sve jedinice i ustanove u garnizo-
nu, lica ni službi u Armiji koja se stalno ili privremeno nalaze
u garnizolu. ;

34. Na ulazu u zgrađu u kojoj je smještena komanmi
garnizonastavlja se natpis "Komanda garnizona" sa Rm
mjesta.

35. Dižnosti komandanta garnizona su da:

a) reguliše red, disciplinu i kontrolu ponašanja vojnih lic.

u garnizolu, j

b) raznješta jedinice i ustanove po kasarnama u garnizonu,

c) reguliše:

- izborvježbališta, poligona i sličnih objekata, rasporeduje
ih jedinicana i ustanovama i određuje red kojim će ih koristiti,

- počaak nošenja ljetnje, odnosno zimske uniforme i
početak i prestanak zagrijavanja prostorija, .

- gdje će se vršiti popuna gorivom, opravka i smještaj
tehničkih sredstava iz drugih garnizona koja su u prolazu,

- vojne počasti, svečanosti i žalosti za koje je nadležna
komanda garnizona. P

Komandantu garnizona mogu se odredivati i drugi zadaci:
snabdijevanje jedinica i ustanova, zdravstvena i veterinarska
zaštita i kontrola održavanja i namjenske upotrebe nekretnina
i slično.

3. Kasarna )

36. Zgrade i objekti sa zajedničkim krugom za stanovanje,
rad, obuku i život jedinica i ustanova čine kasarnu.

37. Nazive kasarni Armije propisuje ministar obrane. Na-
ziv kasarne se postavlja na vidnom mjestu kod glavnog ulaza.

38. Za komandanta kasarne određuje se najstariji starješina
u kasarni, naredbom pretpostavljenog starješine.

39. Dužnosti komandanta kasarne su da:

a) razmješta jedinice i ustanove i određuje im objekte i
prostorije, : )

b) reguliše sprovođenje naređenih mjera pripravnosti i
uzbunjivanja jedinica i ustanova,

Strana 29294/100

Broj 11 - Strana 292

c) reguliše postupak u slučaju elementarnih i drugih ne-
sreća,

d) organizuje i kontroliše čuvanje i održavanje zgrada,
objekata, uredaja i instalacija i preduzima mjere da se neisprav-
nosti pravovremeno otklone,

e) dijeli kasarnski krug, određuje jedinicama zboma mje-
sta, vježbališta, igrališta i drugo,

f) reguliše: red i disciplinu; mjere bezbjednosti; unutrašnju
službu; kontrolu lica koja ulaze u kasarnu i izlaze iz kasarne i
način prijavljivanja stranaka, vrijeme i mjesto za posjete: ko-
rišćenje zajedničkih prostorija, objekata i uređaja, rodi službu
u vojničkom restoranu i drugim objektima,

g) organizuje obezbjedenje kasarne, određuje j jačinu i sa-
stav kasarnske straže, stražarska mjesta i propisujeiposebne
dužnosti straže i stražara i drugih organa u sastavu straže,

h) reguliše saobraćaj u kasarnskom krugu, službu i red u
parku tehničkih sredstava,

i) preduzima i ostale mjere u veze sa redom, disciplinom i i?
_obavljanjem službe u kasarni. i

40. Na nekrentinama se ne smije ništa prepravljati, do-
gradivati ili rušiti bez odobrenja nadležnog starješine i sagla-
snosti stručnog nadležnog građevinskog organa.

Građdevinske radove radi održavanja nekretnina u vojnom
krugu mogu obavljati samo stručna lica.

Postrojenjima i instalacijama za centralno grijanje, struju i
vodu mogu rukovati samo stručna lica sa odsovarajucom kva-
lifikacijom.

41. Redovno i investiciono održavanje nekretnina organi-
zuje i sprovodi organ pozadine ovlašćene jedinice.

42. Na zidovima objekata se ne smije ništa stavljati osim
prikladnih citata, šema, skica, geografskih karata, umjetničkih "

lika i zidnih kalendara.

Oglasi, obavještenja, zidne novine, fotografije. i slično,

stiču se na prikladnim oglasnim tablama.

IV - RAD I UNUTRAŠNJA SLUŽBA

1. Opšte odredbe

43: Rad i unutrašnja služba organizuje se prema planovima
i programima za obuku i vaspitanje, zavisno od smještaja,
zadataka i radnog vremena.

Rad se organizuje u okviru petodnevne radne scdmice, a
unutrašnja služba neprekidno.

44. Radno vrijeme izmedu 22,00 i 05,00 časova narednog
dana smatra se noćnim radnim vremenom, a služba u to vrijeme
- noćnom službom.

2. Raspored dnevnog vremena
45. Komandant kasarne propisuje raspored dnevnog vre-
mena u saglasnosti sa komandantom garnizona.

46. Rasporedom dnevnog vremena regulišu se: |
- ustajanje,
- jutarnje vježbanje,
- objedovanje,
- dizanje i spuštanje zastave,
- obuka i vaspitanje,
- noćni odmor.
3. Unutrašnja služba |

47. Za organe unutrašnje službe, lica se odreduju prema
utvrdenom redu.

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

Organi unutrašnje službe su dežurni i požarni.

Licima na dužnosti organa unutrašnje službe služba traje
najviše 24 časa.

48. Dužnosti organa unutrašnje službe propisuje starješina
jedinice ili ustanove, prema stvarnim potrebama i specifičnim
uslovima.

49. Pojedina lica mogu biti oslobodena od obavljanja
dužnosti organa unutrašnje. službe, stalno ili privremeno - na
osnovu rješenja ovlašćenog ljekara ili ljekarske komisije.

50. Organi unutrašnje službe su potčinjeni starješini koji ih
je odredio na dužnost, odnosno pretpostavljenom dežurnom.

51. Lice koje je određeno za dežurnog prije prijema dužno-
sti obavezno je da:

- primi, pregleda i i prouči naređenja i uputstva kojima su
regulisane njegove dužnosti, ?

- upozna stanje u jedinici ili ustanovi i nova naređenja
prema kojima treba da postupi,

LI

- primi dokumentaciju i stvari, prema spisku stvari, koje se
nalaze u sobi dežurnog.

52. Dežurnom se odreduje pomoćnik, mladi po činu i
položaju. Dežurni i pomoćnik dežurnog u toku dana i noći se
odmaraju naizmjenično.

53. Kada pretpostavljeni ujutro dođe na službu, dežurni mu
predaje raport o stanju u jedinici, odnosno ustanovi.

54. Prema posebnim propisima o oružanim snagama orga-
nizuje se i borbeno dežurstvo.

4. Dnevna zapovijest i redna lista

55. Lica na službi u Armiji određuju se na dužnost organa
unutrašnje i stražarske službe dnevnom zapoviješću pretposta-
vljenog starješine. Dnevnu zapovijest izdaje komandir čete
(samostalnog voda) i starješine istog i višeg ranga. U dnevnu
zapovijest se unose: dežurstvo,požarstvo, redarstvo, straža,
obuka za naredni dan, nagrade, pohvale, obilasci, kontrola,
radovi i drugo.

Dnevna zapovijest nema redni broj, već samo naslov i
datum. Piše se u knjigu zapovijesti koja se ovjerava, a na
koricama se ispisuje naziv jedinice. Čita se pred strojem u
vrijeme koje odredi starješina koji je zapovijest izdao.

56. Dnevna zapovijest komandanta bataljona i viših star-
ješina se umnožava i u ovjerenom prepisu dostavlja neposredno
potčinjenim jedinicama.

57. Radna lista se vodi poimenično, tako da se vidi ko je
bio na dužnosti organa unutrašnje i stražarske službe u svako
vrijeme.

Rednu listu vodi lice koje odredi nadležni starješina.

Redna lista se čuva do kraja naredne godine.

5. Izlasci, posjete i putovanja

58. Vojnici mogu da izlaze van kruga kasarne samo kada
to odobri ili naredi pretpostavljeni. Izlasci van kruga kasarne
odobravaju se svim vojnicima podjednako.

59. Vojnici mogu primati posjete, radnim danom i prazni-
kom u vrijeme koje odredi pretpostavljeni starješina.

Posjete se obavljaju u prostoriji za posjete, odnosno na
mjestu za posjete. ;

60. Lice na službi u Armiji u slobodnom vremenu mogu
putovati iz mjesta službovanja radi privatnih poslova, odmora
i slično, ako nisu spriječeni obavljanjem službenih zadataka.

Kada su naredene mjere pripravnosti ili druge mjere po-
većane borbene gotovosti ili drugih vanrednih prilika, lica na

Strana 29377/100

⚠ Slabije prepoznavanje teksta na ovoj stranici (pouzdanost 76.6 od 100; 24% riječi ispod praga). Provjerite sadržaj na skeniranoj slici prije oslanjanja.

JibetA, 1. avgusta 1992,

službi u Armiji mogu se udaljavati iz jedinice, odnosno ustano.
Ve i iz mjesta u kome su na službi samo po odobrenju pretpo-'
stavljenog starješine,

61. Vojniku za službeno putovanje i odlazak na bolovanje
odsustvo izdaje se dozvola za putovanje. Za grupno putovanje
izdaje se jedna dozvola.

Vojno lice koje iz opravdanih razloga prekine putovanje i
he može na vrijeme da stigne u određeno mjesto ili da se vrati
u svoju jedinicu ili ustanovu, izvještava o tome pretpostavlje-

nog starješinu i javlja se po mogućnosti najbližoj vojnoj koman-

dili traži potvrdu o razlogu prekida putovanja.
6. 'Smotre i pregledi '

' 62. Smotrom se utvrđuje trenutno stanje i izgled ljudi, (Y fona lica (organa) sa-koj

moružanja, uniforme i druge lične opreme.

gg Joptodori se sagledava stanje u kasarni, jedinici ili usta-
; Nov Sd
{_ Komandiri odjeljenja i i vodova vrše smotre svakodnevno
prije početka obuke ili nastave. —' '

Ostale starješine smotre i preglede vrši po potrebi.

V.- OBEZBJEDENJE OBJEKTA, MATERIJALNIH
{ SREDSTAVA I LJUDSTVA

H Opšte odredbe

63. Obezbjedenje objekata, materijalnih sredstava iljudstva
x sprovodi neprekidno, određenim snagama, sredstvima, mje-
rama, radnjama i postupcima radi zaštite od napada, uništenja
i oštećenja.

Organizacija obezbjeđenja sprovodi se planski, a zavisi od
procjene značaja objekta i stepena njegove ugroženosti, raspo-
loživih snaga i sredstava za obezbjedenje, stepena saradnje sa

stanovništvom i drugih okolnosti.
Obezbjeđenje može biti redovno i'pojačano.

Pojačano obezbjeđenje 'sprovodi se kada je neophodno
preduzeti pojačane mjere obezbjeđenja po ocjeni ovlaštenog
starješine.

64. Za obezbjeđenje objekata, materijalnih sredstava i ljud-

_stva odgovorne su starješine jedinica , i ustanova, odnosno :
|

_ Organa kojima su objekti povjereni na korišćenje i čuvanje.

=! 65. 'Na' osnovu naređenja pretpostavljene komande i
izvršene procjene, starješina kome je objekat dat na korišćenje
|! reguliše sistem obezbjedenja svakog objekta i iprecizica.

' a)lnžinjerijsko obezbjeđenje,
b) Primjenu tehničkih sredstava,
\_€) Upotrebu ljudstva za fizičko obezbjeđenje,
:_d) Upotrebu službenih pasa,
e) Osvjetljavanje rejona, pravaca i prostora oko objekta, -
f) Postavljanje odgovarajućih znakova (upozorenja, zabra-

ne),
g) Mjere protivpožarnć zaštite,
h) Druge opšte i \posebne mjere zaštite.

Koji će 'od navedenih elemenata, u konkretnom slučaju,
imati prednost zavisi od izvršene procjene, raspoloživih snaga

-i'sredstava i potrebnog stepena obezbjeđenja objekata, materi-

"jalnih sređstava i tjudstva.
;  Bvežatska služba"

, ništvo Republike, kao MG

'_ svako tehničko materijalno sredstvo i

166. Fizičko: obezbjeđenje objekata, materijalnih sredstava i ix
udstva vrši staža - gaoružana jedinica ili grupa vojnih lica.
; Ed. odredenim uslovima obezbjeđenje može vršiti i pojedinac, -

Straža je prothjenijivog 1
komandir straže; sobi drugo

dležnosli a jaa objekta.
stva izrađuje, elaborat straže ki

- uputstvo za rad straže sa

- uputstvo za pri VpoŽ
i drugih nesreć i

plan organizacije vez is ih {ne

Ministar odbrane prop i
stražarske sužbog ij ć

1. Opšte odredbe | =
Starješine jedinica u
stanje i psihofizičku
sko-profilaktičkih mjera, | |
Starješine jedinica i \ustanov vez. a očuy.
predenjem zdravlja; dužne su. da: ti MAO
- zdravstvenim. vaspitanjemi lie
potčinjenih navike higijenskog; načina Živ
- potčinjenima obezbjedaju
opšte higijene, —;
- prate zdravstveno stanje { psihofizič De
zimaju mjere za njihovo očuvanje ipobolj aj

vrijeme obuke i Pt

70. Sredjetanosika Armije uda ze
i psihofizičku kondiciju ljudi moraju bili uskladi
skim normama: s 1 UG

Nadležni organi 'jedinica i i \jstano Lo
jede neophodnu stručnu aradhju sa nad
ustanovama sanitetske službe; Sad i

VII- UPOTREBA JEDINIC
ARMIJE UMIRU '

71. Plan. upotrebe Armije um

ILI MATERIJALNIH AVANJE 7 '

72. Lica na službi u Armiji dužna:s
tehničkim materijalnim sredstvimaskoja neki
brižljivo čuvaju, upotrebljavaju održavaju. !

' pridržavati odredaba pravila tehničke služi

Upotreba, čuvanje i održavanje tebnič
stava predstavljaju skup! Pet i mjera Ke

stii oštećenja.
; _Tehničkim. m

sko je postavljen naređenjem nadležnog sarjećine, ak (Se.

dežurnog organa.

,
ATINE TERVDJA TEA PJENE 1 S JAP PSNČJNI COTATAJE = VPPSTIN SHE PORT mm

REP EU

Strana 29492/100

~

~

Broj 11 - Strana 294

odredenih normi, propisanih režima i ovlašćenja prctpostavlje-
nog starješine. 2
_ IX - VOJNE SVEČANOSTI, PROSLAVE 1 POČASTI
73. Vojne svečanosti, proslave i počasti u Armiji se огра-
nizuju po posebnim naredenjima starješina ranga komandanta
garnizona - jedinice.

Х - PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA

74. Protivpožarna zaštita ima za cilj da se unaprijed predu-
zetim mjerama otkloni opasnost od požara, a ukoliko požar
izbije, da se na propisan način pristupi organizovanom gašcnju
požara i spasavanju ljudi, materijalnih sredstava i objekata.

Protivpožama zaštitaje skup mjera i postupaka normativne,
organizacione i tehničke prirode, a organizuje se i sprovodi u
svim sredinama, objektima i na svim mjestima gdje postoji
mogućnost izbijanja požara. Ona obuhvata organizaciju osma–
tranja i javljanja o požaru, sprovođenje protivpožarnih mjera,
pripremu ljudi i sredstava za gašenje požara, utvrdivanje UZIO-
ka požara i pružanje pomoći pri otklanjanju posljedica.

75. Starješine jedinica i ustanova organizuju, sprovode i
kontrolišu sprovodenje mjera zaštite od požara ličho, uz pomoć
stručnih organa protivpožarne zaštite ili lica koja za to odredi.

XI - IZRICANJE 1П7УВ5ЕМЈЕ DISCIPLINSKIH MJERA
76. Za povredu vojne discipline pri obavljanju službe,
pripadnici Armije odgovaraju za disciplinsku grešku i disciplin-
ski prestup. ~
Disciplinske greške raspravljaju nadležne starješine u рго-
iisanom postupku za izricanje i izvršenje disciplinskih mjera,
Pravilnikom o vojnoj disciplini. :

XII - ŽALOSTI

77. Opštenarodne i vojne žalosti, postupak u slučaju smrti
pripadnika Armije, pogrebi, komemoracijei polaganje vijenaca
i cvijeća u svakom konkretnom slučaju reguliše Komandant
garnizona - jedinice.

XIII - ZAŠTITA NA RADU
78. Zaštita na radu u Armiji sprovodi:se po opštim propisi-
ma o zaštiti na radu. “| . SNU VA

XIV - PRELAZNE ODREDBE
79. Ministar odbrane će u roku od 15 dana od dana do-
nošenja ovog pravila urediti sva druga pitanja od značaja za
život i rad Armije, a koja su ovim pravilom načelno uredena.
80. Nadzor nad sprovođenjem ovog pravila vrši načelnik
Glavnog štaba oružanih snaga Republike.

· 81. Ovo pravilo stupa na snagu danom objavljivanja u
"Službenom listu RBiH".

PR. broj 1264/92.
1. avgust 1992. goditfe Predsjedništva RBiH,
Sarajevo Alija Izetbegović, s.r.

ИДИ ОИ
232

Ма osnovu člana 33. stav 3. Uredbe за zakonskom snagom
o oružanim snagama Republike Bosne i Hercegovine ("Službe-
ni list RBiH", broj 4/92), Predsjedništvo Republike Bosne i
Hercegovine, donosi

Predsjednik

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992,

PRAVILO ,

O VOJNIM UNIFORMAMA, ZASTAVI, OZNAKAMA
ČINOVA, RODOVA I DUŽNOSTI PRIPADNIKA
ARMIJE REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE ZA
VRIJEME RATNOG.STANJA

I- VOJNA UNIFORMA
: : Član 1.

Vojna uniforma je spoljašnje obilježje pripadnosti Armiji
Republike Возпе i Hercegovine (u daljem tekstu:, Armija).
Uniforma sa kojc su skinuti znak pripadnosti Armiji, oznake
čina i druge specijalne oznake, ne smatra se vojnom unifor-
mom. ;

Član 2. |

Za vrijeme ratnog stanja vojnu uniformu dužni su да nose:
vojnici - mornari, aktivna vojna lica (muškarci i žene), ministar
odbrane i zamjenik ministra odbrane i lica u rezervnom sastavu
dok se nalaze mobilisani .u sastavima oružanih snaga; а ruko- ·
vođeći radnici Ministarstva odbrane nose vojnu uniformu kada
odluči ministar odbrane.

Izuzctno, vojnu uniformu nose i članovi Ratnog prcdsjed-
ništva Rcpublike Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Pred-
sjedništvo) kada se nalaze na izvršavanju borbenih zadataka.

Član 3.

Pripadnici Armije nose sljedeće vrste uniformi:

Prema vidovima:

a) uniforme za Карпепи vojsku (KOV),

b) uniforme za гаћо vazduhoplovstvo-zrakoplovstvo (ВУ-
В2),

с) uniforme za ratnu mornaricu (RM),

d) uniforme za protivvazdušnu odbranu-protuzračnu obra-
nu (PVO-PZO)

2) Prema namjeni:

· a) ratna uniforma,

b) službena uniforma.

Ratna uniforma je jednoobrazna za sve vidove.

3) Prema vremenu nošenja: •

а) zimska uniforma,

b) ljetna uniforma.

Član 4.

Osnovna boja uniforme je maslinasto-zelena. Ratna unifor-
ma je maslinasto-zelena, sa maskirnim elementima.

Član 5. |

Ljetna uniforma nosi se od 1. maja do 30. septembra, a
zimska od 1. oktobra do 30. aprila.

Član 6.

Osnovni dijelovi uniforme pripadnika Armije su: šljem,
beretka, košulja, bluza, pantalone, čarape, vjetrovka, džem-
per, kaiš za pantalone, cipele sa povišenim saricama i opasač
sa uprtačima. . :

Član 7.

Kombinovanjem pojedinih dijelova uniforme iz člana 6.
Ovog pravila obrazuju se: a) ratna uniforma, b) službena uni-
forma. +

| Član8, У

Vrsta i kvalitet tkanine i ostalog repromaterijala za proiz-
vodnju pojedinih dijelova uniformi i oznaka utvrdiće ministar
odbrane na prijedlog načelnika Glavnog štaba oružanih snaga.

Strana 29593/100

Subota, 1. avgusta 1992.

II- VOJNA ZASTAVA "
' Član 9.

Svaka vojna jedinica ranga samostalnog bataljona, odnosno
puka-brigade, njima ravnim i viša jedinica, odnosno vojna
ustanova imaju svoju zastavu.

Zastava iz stava 1. ovog člana izrađena je u skladu sa

uslovima koji su propisani u članu 12. Uredbe sa zakonskom
snagom o službi u Armlji Republike Bosne i Hercegovine
("Službeni list RBiH" broj 11/92).

Zastava se čuva u sjedištu jedinice odnosno ustanove, u
posebno namještenoj prostoriji. Prostorija se obezbjeduje za-
ključavanjem i pečačenjem ulaznih vrata i čuva neprekidnom
stražarskom službom u trajanju od 24 sata.

Zastava se nosi sa jedinicom u borbi i na vojnim svečano-
stima, o čemu odlučuje komandant jedinice.

III - OZNAKE ČINOVA I DUŽNOSTI

Član 10. A
Pripadnici Armije oznake činova nose na naramenicama
košulje, bluze i vjetrovke i na lijevom rukavu gornje odjeće.

Član 11.
Činovi vojnika označavaju se srebrnim širitom i to: a)
razvodnik - jedan širit, b) desetar - dva širita.
Oznake na rukavu su: a) razvodnik - znak pripadnosti
Armiji sa jedinim širitom iznad znaka, b) desetar - znak pripad-
nosti Armiji sa dva širita iznad znaka.

Član 12.
Činovi podoficira označavaju se srebrenim širitom na na-
ramenicama koje su od istog materijala, kao i uniforma, i
zlatnožutim ljiljanima metalne izrade, i to:

a) vodnik - jedan širit i jedan ljiljan,
b) čelnik - jedan širit i dva ljiljana, Kum
c) zastavnik - jedan širit i tri ljiljana, Kal
d) nadzastavnik - jedan širit i četiri ljiljana. 57%
Oznake na rukavu su platnene izrade, i to:
a) vodnik - znak pripadnosti Armiji i jedan filjau iznad
znaka,

b) čelnik - znak pripadnosti Armiji i dva ljiljdna iznad
znaka,

c) zastavnik - znak pripadnosti Armiji i tri ljiljana iznad
znaka,

d) nadzastavnik - znak pripadnosti Armiji i četiri ljiljana
iznad znaka.

; Član 13.

Činovi oficira označavaju se srebreno oivičenim narameni-
cama, koje su od istog materijala kao i uniforma, i zlatnožutim
ljiljanima metalne izrade, i to:

a) poručnik - jedan ljiljan, b) kapetan - dva ljiljana, c)
brigadir - tri ljiljana, d) pukovnik - četiri ljiljana.

Oznake na rukavu su:

a) poručnik - znak pripadnosti Armiji sa jednom lentom i
jedan ljiljan iznad zgaka,

b) kapetan - znak pripadnosti Armiji sa jednomlentom i dva
ljiljana iznad znaka, .

c) brigadir - znak pripadnosti Armiji sa jednom lentom i
tri ljiljana iznad znaka,

d) pukovnik - znak pripadnosti Armiji sa | jednom lentom i
četiri ljiljana iznad znaka.

)" H i i

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11:- Strana 295

Član 14.
Činovi brigadnih generala označavaju se na oivičenim na-

'ramenicama koje su podjeljene na dva polja.

" Na vanjskom polju nalazi se znak pripadnosti Armoji na
srebrenoj podlozi, a rila plavoj podlozi u unutrašenjem polju
nalazi se zlatnožuti ljiljan. Oznaka na rukavu je: iznad znaka
pripadnosti Armiji, jedna lenta a iznad nje ljiljan: ispod znaka
tri lente, različite širine, na najširoj lenti u sredini nalazi se šest
ljiljana. Lente su boje zlata.

Član 15.

Činovi divizijskih generala označavaju se na oivičenim
naramenicama kao kod brigadnih generala iz člana 14. ovog
pravila, osim što se na plavoj podlozi nalaze dva ljiljana.
Oznaka na rukavu je: iznad znaka pripadnost? Armiji jedna
lenta, a iznad nje dva ljiljana, ispod znaka pripadnosti Armiji
tri lente oivičene četvrtom lentom. Na trećoj lenti prema dole
nalazi se šest zlatno-žutih ljiljana. Lente su boje zlata.

Član 16.

.. Čin armijskog generala označava se sa oivičenim narame-
nicama podijeljenim na dva polja. Na unutrašnjem, (manjem)
srebrenom polju nalazi se znak pripadnosti Armiji. Na van-
jskom, (većem) plavom polju nalaze se tri zlatno-žuta ljiljana.

Oznakanarukavuje: znak pripadnosti Armiji, a iznad njega
u širini znaka lenta iznad koje se nalaze tri ljiljana. Ispod znaka
pripadnosti Armiji nalaze se tri lente iste širine i dužine u

: kojih su u redu postavljeni šest ljiljana.

Član 17.

Pripadnici Armije na šljemovima i beretkama nose zni
pripadnosti Armije koji ima izgled grba Republike Bosne .
Hercegovine (u daljem tekstu: Republika), plav, podijeljen na
dva polja gredom sa po tri zlatno-žuta ljiljana u svakom polju.
Ispod grba Republike nalaze se dva ukrštena zlatna mača.

Pripadnici Armije na šljemovima nose amblem sa znakom
pripadnosti Armiji, a na beretkama znak pripadnosti Armiji koji
je metalno-emajliran. Amblem se nosi na lijevoj strani beretke,

u visini lijevog oka.
Član 18.

Generali na šljemovima i beretkama ispod znaka pripadno-
sti Armiji imaju dodatak u vidu plave lente sa šest zlatno-žutih
ljiljana.

Članovi Predsjednitšva, ministar odbrane i zamjenik mini-
stra odbrane na šljemovima i beretkama ispod znaka pripadno- ,
sti Armiji imaju dodatak u vidu srebrene lente sa osam
zlatno-žutih ljiljana.

Lica iz stava 2. ovog člana koja nemaju čin, nose oznaku
vojne dužnosti koju vrše.

Član 19.

Oznake dužnosti članova Predsjedništva su: naramenice
obojene zlatno na kojima je znak pripadnosti Armiji, iznad koga
se .nalazi logotip sa natpisom: "Armija Republike Bosne i
Hercegovine", koji može biti u latiničnoj i ćirilićnoj izvedbi.

Oznaka na rukavu sadrži: znak pripadnosti Armiji iznad
koga se nalazi logotip sa natpisom: "Armija Republike Bosne i
Hercegovinć", koja može biti u latiničnoj i ćirilićnojiizvedbi.
Ispod znaka pripadnosti Armiji nalazi se srebrena lenta, zatim
zlatna lenta sa osam ljiljana i tanka granična lenta.

Član 20.

Oznake dužnosti ministra odbrane, zamjenik ministra od- ;

brane i rukovodećih radnika Ministarstva odbrane iste su na
naramenicama i rukavu kao što je propisano u članu 19. ovog
pravila, osim što se zlatna boja zamjenjuje srebrenom bojom.

Strana 29670/100

⚠ Slabije prepoznavanje teksta na ovoj stranici (pouzdanost 70.2 od 100; 30% riječi ispod praga). Provjerite sadržaj na skeniranoj slici prije oslanjanja.

brane, zamjenik mini-

i ilje a ministra. odbrane i zamjenika ministra
i 'i rukovodećih radnika Ministarstva odbrane sastoji se

od logotipa sa riatpisom "Armija Republike Bosne i Hercego-
-: vine', lente s. om pripadnosti Ministarstvu, lente sa
"prezimenom Jente. ga oznakom. funkcije koju vrši. Elementi
dopunska ( dježja poredani 'odozgo 'na dole.

i ioznaka Katal rodu,
pekli budžetu.

činov žnosti pripadnosti zodu odnosno
O označavanja pripadnika Armije, kao i vojne

a, tinjstar
So kradoedim odbrane i oficiri .
jelagnikotene, u visini srca, nose i.

vila i čine njegov sastavni

Znak 1.1.

BOSNE 1 HERCEGOVINE

: Znak i logotip 1.4.

,

TEMELJNA 3. :

POČASNA, (||.
-ORDENJA- }
3 A

MILA BR. UT

Strana 29778/100

⚠ Slabije prepoznavanje teksta na ovoj stranici (pouzdanost 78.2 od 100; 19% riječi ispod praga). Provjerite sadržaj na skeniranoj slici prije oslanjanja.

Subota, 1. avgusta 1992.

SLUŽBENI LISTRBiH

GNNA Mj)

REPUB IKE

Y
\zope RE CEdavn,

Zastava 1.5.

PRMIJJ

BOSNE I HERCEGOVINE

ČLAN PREDSJEDNIŠTVA

IMEI PREZIME

ZA ČLANOVE PREDSJEDNIŠTVA
PRLUSILONIK SKUPŠTINE I PREDSJEDNIK VLADE

VMIJA

BOSNE ! HERCEGOVINE
DOPUNSKA OZNAKA PRIPADNOSTI

IMEIT PREZIME

ZASVE OFICIRE ARANIJE BIH

ZA OFICIRE

M
MI
BOSNE 1 HERCEGOVINE

DOPUNSKA OZNAKA PRIPADNOSTI
SIMETPREZIME
S 'EUNKCIJA

ZA ČLANOVE MINISTARSTVA
MINISTAR, ZAMJENIK, POMOČNIK, PODSLKRITAR

PITT

UOKOLO ERU)

PRIMJERI OZNAKE PRIPADNOSTI

Dopunska obolježja 3.1.

ARMIJSKI
GENERAL

DIVIZIJSKI BRIGADNI
GENERAL GENERAL

BRIGADIR

PORUČNIK

Obilježja činova oficira 2.6.

VODNIK

Obilježja činova podoficira 2.7.

DESETAR

PUKOVNIK

Obilježja članova Predsjedništva i Ministarstva
2.1. i obilježja činova generala 2.3.

RAZVODNIK
Obilježja činova vojnika 2.8.

Kat

Strana 29890/100

Broj 11 – Strana 298
233 · :

Ма osnovu Amandmana LI tačka 5. stav 3. na Ustav
Republike Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo Republike Bo-
sne i Hercegovine, donosi

ODLUKU
O DOPUNAMA ODLUKE O OBRAZOVANJU
DRŽAVNE KOMISIJE ZA KONTROLU ZAKONITOSTI
POSTUPANJA PRIPADNIKA TERITORIJALNE
ODBRANE POLICIJE
i I

U odluci o obrazovanju Državnc. komisije za kontrolu
_ zakonitosti postupanja pripadnika teritorijalne odbranci polici-
је (»Službeni list RBiH«, broj 7/92), u tački I stav 2. dodaje se

nova tačka 10. koja glasi:

»10. Doko Jerko, ministar odbrane.«.

Iza tačke II dodaje se nova tačka Па. koja glasi:

; »IIa.

Državna komisija obavještava nadležne ограпе 0 svom

stavu povodom nezakonitog postupanja pripadnika tih organa.

; Nadležni organ dužan je povodom stava Državne komisije
iz stava 1. ove tačke obezbijediti-uspostavljanjc stanja Које је
postojalo prije nezakonitog postupanja.

Nadležni organ dužan je, u roku od sedam dana, obavijestiti
Državnu komisiju о preduzetim radnjama iz stava 2. OvC
tačke... ~
OON

Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u »Službe-
nom listu RBiH«.

· PR. broj 1225/92

28. jula 1992. godine Predsjedništva RBiH,

Sarajevo Alija Izetbegović, s.r.

· 234 :
Na osnovu Amandmana LI tačka 5. stav. 3. na Ustav
Republike:Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo Republike Во-
sne i Hercegovine na sjednici od 1. avgusta 1992. godine,
donijelo je :

ODLUKU

Predsjednik

O RAZRJEŠENJU SUDIJA VRHOVNOG SUDA BOSNE

I HERCEGOVINE
I

Razrješavaju se dužnosti sudija. Vrhovnog suda Bosne i
Hercegovine: ? :

– Babić dr Ilija, radi samovoljnog napuštanja dužnosti i
nedđolaska na posao od 3. aprila 1992. godine;

– Jankijević-Pjaca Vesna, radi samovoljnog napuštanja
dužnosti i nedolaska na posao od 30. aprila 1992. godine;

– Stanojević Svetislav, radi samovoljnog napuštanja dužno- |

sti i nedolaska па posao 0427. aprila 1992. godine. :
Danom razrješenja od dužnosti prestaje radni odnos.
II ~
Razrješava se dužnosti sudije Vrflovnog suda Bosne i Her-
cegovine Kondić Cvija sa danom 1. juna 1992. godine radi
sticanja uslova za penziju.

SLUŽBENI LIST RBiH \

Subota, 1. avgusta 1992.
Ovu odluku objaviti u »Službenom listu RBiH«.
PR. broj 02-111-570/92 Predsjednik

1. avgusta 1992. godine Predsjedništva RBiH,
Sarajevo Alija Izetbegović, s.r

|DIIIIIIIVIIIIIVOII III |||] 07|0/|||||{OLCIIUR.ĆX}}}
235 .

Na osnovu čl. 1. i 4. Uredbe sa zakonskom snagom o
preuzimanju i primjenjivanju saveznih zakona koji se u Bosnii
Hercegovini primjenjuju kao republički zakoni (»Službeni list
ВВ“, broj 2/92) i člana 42. stav 2. Zakona o zaštiti životinja
odzafaznih bolesti koje ugrožavaju cijelu zemlju (»Službeni list
ЗЕВЈ«, br. 43/86153/91), kojije preuzet kao republički zakon,
Vlada Republike Bosne i Hercegovine, donosi

ODLUKU

O OSNIVANJU GRANIČNE VETERINARSKE
STANICE »AERODROM SARAJEVO« '

I

Za obavljanje veterinarsko-sanitarnih pregleda i kontrole
pošiljaka životinja, životinjskih proizvoda, životinjskih sirovi-
na, životinjskih otpadaka, sjemcna za vještačko osjemenjavanje
životinja, oplodenih jajnih ćelija za oplođavanje životinja i
drugih predmeta kojima se može prenositi zarazna bolest, koje
SC џуоге, izvOZC ili ргоуоге, osnova зе granična vctcrinarska
stanica za međunarodni vazdušni saobraćaj »Acrodrom Sara-
јеу« u Sarajevu. и.

II

·Granična veterinarska stanica iz tačke I ove Odluke огра-
nizaciona je jedinica Ministarstva za poljoprivredu i prehram-

"Бели industriju.

III
Фуа odluka stupa па snagu danom objavljivanja u »Službc-
nom/istu RBiH«.
#  V. broj 30/92 Predsjednik
30. jula 1992. godine Vlade RBiH,
Sarajevo Jure Pelivan, s.r.
ОМ ЛОИ ОЛЕВДЕОЕДОВДТЕ О Е ОВО

236

Ма osnovu ČI. 1. i 4. Uredbe за zakonskom snagom o
preuzimanju i primjenjivanju saveznih zakona koji se u Bosnii
Hercegovini promjenjuju kao republički zakoni (»Službcni list
RBiH«, broj 2/92) i član 50. Zakona o zaštiti bilja od bolesti i
štetočina koje ugrožavaju cijelu zemlju (»Službeni list SFRJ«,
broj 74/89), koji je preuzet Као republički zakon, Vlada Repu-
blike Bosne i Hercegovine, donosi

ODLUKU
O OSNIVANJU GRANIČNE STANICE ZA ZAŠTITU
; BILJA SARAJEVO :

I

Za obavljanje zdravstvene kontrole bilja u prometu preko
državnc granice, otvara se granična stanica Sarajevo sa gra-
nični prclazima Тигја, Banja Luka i Mostar.

„Granična stanica iz stava 1. ove tačke organizaciona je
jedinica Ministarstva poljoprivrede i prehrambenc industrije.

Strana 29991/100

Subota, 1. avgusta 1992.

II

Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u Službe-
nomlistu RBiHe,

V. broj 30/92
30. jula 1992. godine
Sarajevo

Predsjednik
Vlade RBiH,
Jure Plivan, s.?.

237

Na osnovu člana 8. Zakona o Vladi Republike Bosne i
Hercegovine (Službeni list SRBiH e, broj 33/90 i ,Službeni list
RBiHe, broj 4/92) i člana 19. tačka 5. Poslovnika o radu Vlade
Republike Bosne i Hercegovine za vrijeme ratnog stanja
("Službeni list RBiHx, broj 10/92), Vlada Republike Bosne i
Hercegovine, donosi

ODLUKU '
O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA STAMBENA
PITANJA VLADE REPUBLIKE BOSNE I
HERCEGOVINE

I

Obrazuje se Komisija za stambena pitanja Vlade Republike
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Komisija) u sastavu:

- Dr Munir Jahić, predsjednik Komisije, ministar Za pro-
storno uređenje, građevinarstvo i zaštitu okoline

= Uglješa Uzelac, član, ministar obnove

- Martin Raguž, član, ministar za rad i socijalnu politiku

- Dr Mustafa Beganović, član, ministar zdravlja

- Šahbaz Džihanović, član, sekretar Vlade RBiH. (u daljem
tekstu: Vlada).

Sekretar Vlađe Republike Bosne i Hercegovine (u daljem
tekstu: Vlada) će odrediti sekretara Komisije.

II

Zadatak Komisije je da Vladi pripremi i predloži plan
pribavljanja stanova, vrši razmatranje zahtjeva i dodjelu stano-
va članovima Vlade i njihovim zamjenicima, funkcionerima i
rukovodećim radnicima koje imenuje ili postavlja Vlada.

Komisija će se starati o stambenom fondu Republike Bosne
iHercegovine i Vladi predlagati mjere za njegovu identifikaciju
i obnovu.

III

Komisija će izvršiti raspodjelu stanova republičkim organi-
ma uprave i republičkim upravnim organizacijama iz stambe-
nog fonda Republike Bosne i Hercegovine.

Konkretnu raspodjelu stanova radnicima republičkih orga-
na uprave i republičkih upravnih organizacija vršiće posebne
komisije koje će obrazovati funkcioneri koji rukovode tim
organima.

IV

Stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije
vršiće Stručna služba Vlade u sardnji sa Ministarstvom za
prostorno uređenje, građevinarstvo i zaštitu okoline.

M
Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u aSlužbe-
nom listu RBiHx.
V. broj 31/92
30. jula 1992. godine
Sarajevo

Predsjednik
Vlade RBiH,
Jure Pelivan, s.r.

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 299

238

Na osnovu člana 45. stav 2. Zakona o Vladi Republike
Bosne i Hercegovine (Službeni list SRBiHx, broj 33/90 i
Službeni list RBiHx, broj 2/92), Vlada Republike Bosne i
Hercegovine, donosi

ODLUKU
O UTVRDIVANJU ZAŠTITNIH CIJENA
POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA RODA 1992.
GODINE

I
Utvrduju se zaštitne cijene po kojima se vrši otkup viška
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
II .
u Otkup viška poljoprivrednih proizvoda vrši se po slijedećim
cijenama:
- pšenica svih klasa
= kukuruz
Ke goveda I, ILI III klase svih vrsta
i pasmina
i - junad I, Ii III klase svih vrsta
i pasmina
- ovce klase Li II
= svinje (masne i mesne)

1.120,00 dinara za kg
1.010,00 dinara za kg

12.450,00 dinara za kg

13.450,00 dinara za kg
12.450,00 dinara za kg

klasa Li II 12.940,00 dinara za kg
- mlijeko kravlje, prirodne

masnoće 1.680,00 dinara za litar
- jaja 493,00 dinara za komad
- krompir 1.600,00 dinara za kg
- pasulj 2.610,00 dinara za kg

Pri vršenju otkupa viška poljoprivrednih proizvoda prema
odredbama ove odluke primjenjivaće se važeći propisi o
utvrđivanju kvaliteta, kontroli, preuzimanju i stavljanju u prr
met poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

III

Nadzor nad sprovođenjem ove odluke vršiće Ministarsb
robnog prometa i poduzetništva, Ministarstvo poljoprivrede .
prehrambene industrije i opštinski organi uprave nadležni za
poslove tržišne i poljoprivredne inspekcije.

IV

Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u aSlužbe-
nom listu RBiHe.

V. broj 32/92
1. avgusta 1992. godine Vlade RBiH,
Sarajevo Jure Pelivan, s.r.

DADOUAOOODUONOOOAAODANODODODDODONADOODODODIDIDIDIDIIEI
Narodna banka BiH

Predsjednik

Na osnovu Uredbe sa zakonskom snagom o preuzimanju i
primjenjivanju saveznih zakona koji se u Bosni i Hercegovini
primjenjuju kao republički zakoni, u dijelu člana 1. poglavlja 1
tačke 1. podtačke 18. (-Službeni list RBiHx, broj 2/92), čl. 80.
Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije i jedinstvenom monetar-
nom poslovanju narodnih banaka republika i narodnih banaka
autonomnih pokrajina ("Službeni list SFRJX, br. 34/89, 88/89,
61/90, 63/90 i 96/91), čl. 13. st.1. Zakona o Narodnoj banci
Bosne i Hercegovine (sSlužbeni list SRBiHx, broj 30/90), i čl.
2 i 5. Uredbe sa zakonskom snagom o primjeni Zakona o
Narodnoj banci Bosne i Hercegovine za vrijeme ratnog slanja
ili u slučaju neposredne ratne opasnosti (Službeni list RBiHxa,

Strana 30093/100

Broj 11 - Strana 300

'_ broj 6/92), guverner Narodne banke Bosne i Hercegovine,
donosi

ODLUKU :
O USLOVIMA ANGAŽOVANJA PRIMARNE EMISIJE
BANKAMA ZA DATE KREDITE KRAJNJIM
KORISNICIMA NAMJENJENIH FINANSIRANJU
SEZONSKIH ZALIHA I REZERVI PŠENICE, JEČ
RAŽI I DRUGIH ZALIHA I REZERVI OSNOV
POLJOPRIVREDNO - PREHRAMBENIH PR
U 1992. GODINI

Član 1.

Ovom Odlukom utvrđuje se namjena i uslovi pod kojima će
se angažovati sredstva primarne emisije za finansiranje sezon-
skih zaliha i rezervi pšenice, ječma, raži i drugih zaliha i rezervi
svih poljoprivredno-prehrambenih prizvoda (u daljem tekstu:
poljoprivredno-prehrambeni proizvodi).

Član 2.

Pod namjenama iz člana 1. podrazumjevaju se: sezonske
zalihe i rezerve pšenice, ječma, raži i drugih zaliha i rezervi
svih poljoprivredno-prehrambenih prizvoda domaće prizvo-
dnje kao zalihe i rezerve tih proizvoda ostvarene uvozom, ako
je taj uvoz izvršen u skladu sa propisima Republike Bosne i
Hercegovine.

Član 3.

Sredstva iz primarne emisije mogu koristiti sve kreditno
sposobne banke koje su dale krajnjim korisnicima kredite za
finansiranje namjena iz člana 2. ove Odluke, ako o tome
podnesu knjigovodstvene dokaze. !

Član 4.

Pod krajnjim korisnicima kredita u smislu člana 3. podra-
zumijevaju se preduzeća koja u svom sastavu imaju kapacitete
za skladištenje, preradu i doradu poljoprivredno-prchrambenih
proizvoda.

Član 5.

Banke mogu koristiti kratkoročne kredite iz primarne emi-
sije u visini od 100 % po osnovu kreditiranja zaliha i rezervi
pšenice, ječma i raži domaće proizvodnje, 90 % po osnovu
formiranja zaliha i rezervi uvozne pšenice, ječma i raži i 80 %
za sve ostale zalihe i rezerve poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda.

Član 6.

Prilikom podnošenja zahtjeva za dobivanje kratkoročnog
kredita iz primarne emisije za namjene utvrdene ovom Odlu-
kom banka u svom portfelju mora obezbjediti slijedeću doku-
mentaciju:

1. ugovor o kreditu koji je dala krajnjem korisniku;

2.. izvod iz knjigovodstvenog stanja kredita datog za te
namjene;

Na nalog o prenosu sredstava na žiro-račun krajnjeg kori-
snika;
; 4. fakturu iz koje se može utvrditi količina i vrijednost
isporučene pšenice, ječma, raži i drugih zaliha i rezervi poljo-
privredno-prehrambenih priozvoda.

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992,

5. dokumentaciju o primljenim i uskladištenim količinama
pšenice, ječma, raži i drugih zaliha i rezervi poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda.

Član 7.

Banke mogu koristiti avans za kratkoročne kredite iz člana
1. ove Odluke pod uslovima da najdalje u roku od pct dan
podnesu Narodnoj banci Bosne i Hercegovine dokaze iz člana
6. ove Odluke.

, Član 8.

Rokovi korišćenja kratkoročnih kredita za namjenc iz člana

"1. ove Odluke utvrđuju se:

1. za sezonske zalihe i rezerve pšenice, ječma i raži, šest
mjeseci počev od dana korišćenja kredita, a vračaće sc u skladu
sa dinamikom smanjenja zaliha;

2. za sve ostale poljoprivredno-prehrambene proizvode, tri
mjeseca počev od dana korišćenja kredita, a vračaće se u skladu
sa dinamikom smanjenja zaliha ostalih poljoprivredno-pre-
hrambenih proizvoda.

Guverner Narodne banke Bosne i Hercegovine može izu-
zetno odredivati i druge uslove i rokove za korišćenje kredita
iz člana 1. ove Odluke.

Član 9.

Sa Bankom će se zaključiti odgovarajući ugovor o kreditu
u kome će se utvrdili svi pojedinačni svi pojedinačni uslovi o
kreditu.

Član 10.

Ova Odluka stupa na snagu danom objavljivanja u =Službe-
nom listu RBiHe.

G. broj 3/92 Guverner
28. jula 1992. godine Narodne bankc BiH,
Sarajevo prof.dr. Stiepo Andrijić, s.r.

Na osnovu Uredbe sa zakonskom snagom o preuzimanju i
primjenjivanju saveznih zakona koji se u Bosni i Hercegovini
primjenjuju kao republički zakoni, u dijelu člana 1. poglavlja I
tačke 1. podtačke 18. (-Službeni list RBiHx, broj 2/92), čl. 80.
Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije i jedinstvenom
monetarnom poslovanju narodnih banaka republika i narodnih
banaka autonomnih pokrajina ("Službeni list SFRJE, br. 34/89,
88/89, 61/90, 63/90 i 96/91), čl. 13. st.1. Zakona o Narodnoj
banci Bosne i Hercegovine (Službeni list SRBiH e, broj 30/90),
ičl2i5. Uredbe sa zakonskom snagom o primjeni Zakona 0
Narodnoj banci Bosne i Hercegovine za vrijeme ratnog stanja ili
u slučaju neposredne ratne opasnosti ("Službeni list RBiHx, broj
6/92), guverner Narodne banke Bosne i Hercegovine, donosi

ODLUKU
O MINIMALNIM OPŠTIM USLOVIMA KREDITNE
SPOSOBNOSTI BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH
ORGANIZACIJA ZA VRIJEME RATNOG STANJA

Član 1.

Ovom Odlukom utvrđuju se minimalni opšti uslovi kreditne
sposobnosti koje je banka i druga finansijska organizacija (u
daljem tekstu: banka) dužna da ispunjava radi održavanja lik-
vidnosti:

1. da u roku reguliše obaveze prema inostranstvu;

Strana 30193/100

Subota, 1. avgusta 1992.

2. да u roku izmirujc obaveze po uzctim kreditima i po
izdatim avalima, garancijama, supergarancijama i hartijama od
vrijednosti;

3. dau roku izmirujc obaveze prema Narodnoj banci Bosnc
i Hercegovine po svim osnovama;

4. da u toku kalendarskog mjescca nije koristila sredstva
rezerve duže od 15 dana, s tim da dnevno korištenjc obavezne
rezerve u tom pcriodu nc iznosi višc od 80 % izdvojcnih
sredstava obaveznc rezcrvc prema posljednjem stanju izdvojc-
nc obavcznc rczcrve;

5. da лета dospjelih ncnaplaćenih potraživanja po datim
kreditima i drugim plasmanima po kojima nijc preduzcla za-
konskc mjcrc za njihovo,rcgulisanjc;

6. da na osnovu ažurnih i urcdnih knjigovodstvcnih poda-
taka u propisanom odnosno tražcnom roku dostavlja izvještaje
ipodatkc Које od njih traži Narodna banka Bosnc i Hercegovi-
ne.

Bankc kod kojih је knjigovodstvcna i druga cvidcncija
ratom oštećcna, dužnc su da u najkraćcm roku uspostavc novc
evidencije, s tim da sc taj rok uz saglasnost guverncra Narodnc
bankc Bosnc i Негсегоуше poscbno utvrdi.

Član 2. .

Narodna banka Bosnc i Hcrccgovinc nc možc puštati u tečaj
kredite i druge plasmanc banci Која nc ispunjava bilo koji od
uslova kreditnc sposobnosti iz člana 1. ovc Odlukc.

Izizetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Bosnc i
Herccegovinc možc davati krcditc za dncvnu likvidnost banka-
ma, pozajmicc po osnovu Jamstva po štednim ulozima i tckućim
računima pradana u dinarima i avansc po mjcnjačkim poslovi-
ma, pod uslovima propisanim za davanjc ovih plasmana.

Član 3.

Narodna banka Bosnc i Hcrccgovinc nc možc puštati u tečaj
kredite i druge plasmanc banci kada sc na osnovu izvršcnc
kontrole u banci ili kontrole izvršcnc na osnovu izvještaja i
druge dokumcntacijc, utvrdi da sc u poslovanju nijc pridržavala
propisa i mjera kojima sc rcgulišc novčano, krcdiuo i dcvizno
poslovanjo.

Član 4.

Ukoliko banka nc raspolažc podacima o ispunjcnju nckog,
od uslova Кгедипе sposobnosti iz člana 1. ovc Odluke, па
poscban zahtjev dircktora bankc, guverncr Narodnc bankc
Bosnc i Hcrccgovinc možc dati saglasnost za puštanjc u tcčaj
kredita i drugih plasmana iz primarnc cmisijc s tim da sc u
dogovorcnom roku otklonc utvrdcnc ncurednosti. Rok za ot-
klanjanje ncurednosti nc možc biti duži od 20 radnih dana.

Član 5.

Danom stupanja na snagu ovc Odlukc prestaje da važi
Odluka o minimalnim opštim uslovima krcditnc sposobnosti
banaka i drugih finansijskih organizacija (»Službcni list SFRJ«,
22/90, 33/90, 59/90, 70/90, 15/91, 22/91 i 58/91).

Član 6.

Ova Odluka stupa na snagu danom objavljivanja u »Službc-
nom listu RBiH«.

G. broj 2/92 Guvcrncr
28. jula 1992. godinc Narodne banke BiH,
Sarajevo . prof.dr. Stiepo Andrijić, s.r.

SLUŽBENI LIST RBiH

ac:

Broj 11 - Strana 301

Na osnovu tačkc III Odlukc o obavcznoj najavi svih
plaćanja ргета inostranstvu (»Službcni list RBiH«, broj 6/92) i
tačke IV Odluke o uvodcnju prioritcta u svim plaćanjima prcma
inostranstvu, (Str. роу. 23/92 od 19. jula 1992. godinc), gu-
vcrncr Narodnc bankc Bosnc i Негсеаоуше, donosi

УПУТСТВО

О ОБАВЕЗНОЈ НАЈАВИ СВИХ ПЛАЋАЊА ПРЕМА
ИНОСТРАНСТВУ И ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА
ИЗВРШЕЊЕ ТИХ НАЛОГА

1

Сва плаћања према иностранству обавезно се најављују
Народној банци Босне и Херцеговине на обрасцима 1450.
и 1451. Народна банка Босне и Херцеговине ће дати сагла-
сност за плаћање према иностранству под условом да
овлаштена банка, која ће извршити плаћање, уз налог за
плаћање, обавезно доставити:

1.за плаћање која имају карактер ратних потреба (тачка
1. приоритета), одобрење Министарства за народну одбра-
Hy,

2. за плаћање лијекова, санитетског материјала и ин-
струмената (тачка 2. приоритета) фактуру иностраног
испоручиоца;

3. за плаћање конвенцијских обавеза (тачка 3. приори-
тета) обрачун одговарајуће међународне организације;

4, за плаћање репроматеријала и сировина за произвс
дњу за извоз (тачка 4. приоритета), уговор за извози
посао;

5. за плаћање нафте, нафтних деривата и плина (тачк
5. приоритета), одобрење Министрарства за енергетику да.
је конкретан увоз у оквиру енергетског биланса Републи-
ке Босне и Херцеговине;

6. за плаћање најнеопходнијих прехрамбених артика-
ла (тачка 6. приоритета) фактуру из које се види да се ради
о прехрамбеним производима, а нарочито: житарицама и
прерађевинама од жита, масноћама, уља и сировина за
производњу уља, месу и месним прерађевинама, шећеру и
кафи; | :

7. за плаћања трошкова дневнице за најнеопходнија
службена путовања у иностранство (тачка 7. приоритета),
одлука надлежног органа предузећа или другог правног
лица или предузетника;

8. за плаћања трошкова представништава, предузећа,
других правних лица и пословних јединица која су осно-
вана у иностранству (тачка 8. приоритета), регистрацију и
обрачун трошкова;

9, за сва друга плаћања у иностранству уз посебно
одобрење Народне банке Босне и Херцеговине и Мини-
старства за финансије (тачка 9. приоритета) који ће ције-
нити сваки конкретан захтјев.

II

Уколико су испуњени сви прописани услови, Народна
банка Босне и Херцеговине овјерава обрасце 1450. и 1451.
штамбиљем »Народна банка Босне и Херцеговине«, уз
потпис два овлаштена лица.

Ш

Ово упутство ступа на снагу даном објављивања у
»Службеном листу РБиХ«.

Г. број 4/92. Гувернер
28. јула 1992. године Народне банке БиХ,
Сарајево проф. др Стиепо Андријић, ср.

Strana 30291/100

Broj 11 - Strana 302
SLUŽBENE OBJAVE

KONKURSI I OGLASI
ZENA DNC NO per O TE NT

UMC Klinika za bolesti uha, nosa i grla Sarajevo
Na osnovu člana 9. Zakona o osnovnim pravima iz radnog
odnosa (Službeni list SFRJe, 60/98, i 42/90) po odluci
stručnog kolegija direktor Klinike za bolesti uha, nosa i grla u
Sarajevu, objavljuje
OGLAS |
za prijem u stalni radni odnos

1. Ljekar specijalista otorinolaringolog-audiolog_=1
izvršioc

Uslovi: VSS-VII 2 stepen složenosti, uvjerenje o po-
loženom specijalističkom ispitu iz otorinolaringologije, uvje-
renje o dodatnoj edukaciji iz audiologije.

Oglas ostaje otvoren 8 dana.

Prijave, sa kompletnom dokumentacijom, dostaviti Kon-
kursnoj komisiji Klinike za bolesti uha, nosa i grla, M. Pijade
25, Sarajevo.

Nepotpune i neblagovremene prijave se neće uzeti u raz-
matranje. (327-so)

SUDSKI OGLASI

Viši sud u Sarajevu pravosnažnim rješenjem broj ST: 50/90
od 01. 06. 1992. godine odobrio je prinudno poravnanje,
zaključeno izmedu dužnika DP+ČELIČNE KONSTRUKCIJE+
Sarajevo sa povjeriocima pod sljedećim uslovima:

=Dužnik se obavezuje povjeriocima isplatiti 60 % utvrdenih
potraživanja, dospjelih do dana zaključenja prinudnog porav-
nanja, u roku od dvije godine, uz polugodišnje anuitete, sa

početkom otplate od 01. 10. 1992. godine, uz kamatu koja će
se obračunavati po stopi koju primjenjuje Kreditna banka DD
Sarajevo na kredite za ostale potrebe-namjene-obrtna sred-
stvaxs.

U ovom postupku utvrdena su potraživanja sljedećih pov-

jerilaca:
1. PROMOTIV ZAGREB 276.689
2. AUTOMEHANIKA SARAJEVO 42.631
3. ISKRA-KOMERC LJUBLJANA 25.862
4. VIŠEGRADTRANS VIŠEGRAD 30.892
5. MLADOST ZAGREB 9.045
6. MUŠANOVIĆ HASAN SARAJEVO. 16.236
7. HAJDAREVIĆ DERVIŠ = SARAJEVO 17.334
8. METALKA-KOMERC LJUBLJANA 148.413
9. KREDITNA BANKA DD SARAJEVO — 9.848.281
10. CENTROBANAT ZRENJANIN 72.039
11. UNIONINVESTBANKA = SARAJEVO 806.228
12. MDD AUTOGRANA PRIBOJ 3.862
13. TVORNICA HIDRO-
-OPREME SARAJEVO 141.764
14. VOJVODINA
KOMBINAT STARA PAZOVA 76.709
15. DP MAŠINSKA
INDUSTR. IZGRADNJA SARAJEVO 56.686
16. MERKUR KRANJ 132.512
17. METALKA TRGOVINA LJUBLJANA 60.587
18. MONTKEMIJA ZAPREŠIĆ 15.732
19. KREDITNA BANKA DD SARAJEVO 2.060
20. DRAVA ZAGREB 4.873
21. MUJIČIĆ SMAJIL 32.354

SLUŽBENI LIST RBiH

Subota, 1. avgusta 1992.

22. L.M.K. SARAJEVO 101.754
23. METALKA TRGOVINA LJUBLJANA 589
24. TEHNOGAS ROGATICA 15.155
25. SERVISIMPORT TITOGRAD 259.352
26. METALSERVIS BEOGRAD 110.408
27. TEHNOGAS KISELJAK 11.260
28. PTT SAOBRAĆAJ SARAJEVO 3.563
29. BOSNA-AUTO

HOLDING SARAJEVO 64.999
30. KOMUNALNO

PREDUZEĆE RAD SARAJEVO 423.711
31. DP UNIONIZGRADNJA SARAJEVO 1.307.106
32. FEROELEKTRO SARAJEVO — 1.401.338
33. RMK PROMET ZENICA 858.869
34. KOLOR SARAJEVO 69.200
35. UNIONUNVEST

HOLDING SARAJEVO  12.033.967
36. DP UNIKLIMA SARAJEVO 49.968
37. DUSPER LJUPKO SARAJEVO 29.242
38. ŠAGULJEV DUŠAN SARAJEVO 15.327
39. MONTAŽA SARAJEVO 248.367

Ovo poravnanje ima pravno dejstvo i prema povjeriocima
čija su potraživanja dospjela do 1. juna 1992. godine, iako nisu
učestvovali u postupku prinudnog poravnanja, kao i prema

. povjeriocima koji su učestvovali u tom postupku, a čija su

potraživanja osporena, ako se naknadno utvrde. Odluka o
odobrenju prinudnog poravnanja ima za sve povjerioce, čija se
potraživanja utvrđena , snagu izvršne isprave. Obustavlja se
stečajni postupak nad dužnikom DP ČELIČNE KONSTRUK-
CIJE= Sarajevo, koji postupak je otvoren rješenjem ovog suda
broj ST: 50/90 od 9. avgusta 1991. godine. Razrješavaju se
dužnosti Tutić Avdo stečajni upravnik i Bojović Obrad uprav-
nik prinudnog poravnanja. Prestaju pravne posljedice nastupile
otvaranjem stečaja, osim odluke o prestanku radnih odnosa
radnika dužnika. Rješenje o odobrenju prinudnog poravnanja
postalo je pravomoćno dana 21. juna 1992. godine i kao takvo
objaviće se u izvodu u "Službenom listu RBiH", a istaknut će
se na oglasnoj tabli ovog suda. Za VD direktora DP Čelične
konstrukcije Sarajevo imenuje se Gološ Ibro diplomirani ing.
tehnologije. (so)

UPISI U SUDSKI REGISTAR

Kod Višeg suda u Sarajevu brisana je iz registra političkih
organizacija Srpska demokratska stranka Bosne i Hercegovine,
iz Sarajeva, Ulica X hercegovačke brigade broj 4, 23. juna
1992. godine, a ista je postala pravosnažna 15. jula 1992.
godine. g d (316-s0)
IZGUBLJENI PECATI I STAMBILJI

Oglašava se nevažećim pečat prečnika 30 mm sa tekstom:
Preduzeće u privatnoj svojini 2Xeroservise sa p.o. Sarajevo
(628-s0)
Oglašava se nevažećim pečat sa tekstom: Privatno podu-
zeće za unutrašnju i vanjsku trgovinu, posredovanje i marke-
ting sHaric sa p.o. Sarajevo. (503-s0)
Oglašava se nevažećim pečat sa tekstom: ?Dantele d.d.o.
sa p.o. Sarajevo (488-s0)
Oglašava se nevažećim faksimil sa tekstom: Karačić Aida, |
doktor medicine. (730-50)
Oglašavaju se nevažećim pečati prečnika 35 i 20 mm s.
tekstom: Javno preduzeće sElektroprivreda Bosne i Hercet

|
na

Strana 30392/100

Subota, 1. avgusta 1992.

vinee,sHidroelektrane na Drinic, Društveno preduzeće za iz-
gradnju aHidroelektrane Višegrade, Sarajevo 2 i 3, latinicom.

Oglašavaju se nevažećim štambilji dimenzija 65x15 mm sa
tekstom: Javno preduzeće =Elektroprivreda Bosne i Hercego-
vinee, Hidroelektrane na Drinix, Društveno preduzeće za
izgradnju 2Hidroelektrane Višegrade, Sarajevo 2 1 3, latinicom

Oglašavaju se nevažećim štambilji dimenzija 65x35 mm sa
tekstom: Javno preduzeće rElektroprivreda Bosne i Herccego-
vince, Hidroelektrane na Drinix, Društveno preduzeće za
izgradnju Hidroelektrane Višegrade, Sarajevo 2 13, Broj: —

SLUŽBENI LIST RBiH

Broj 11 - Strana 303

Primljeno: , Org. jed.,Referent,Riješeno - latinica.
(328-s0)

Oglašava se nevažećim pečat prečnika 50 mm sa tekstom:
Radna organizacija Ugostiteljsko - turistički školski centar
Sarajevo i pečat prečnika 20 mm sa isti tekstom. Oba teksta su
pisana latinicom. (329-s0)

Oglašava se nevažećim pečat kvadratnog oblika broj 1 i 2
dimenzija 25 x 25 mm (latinica) sa tekstom: sEnergoinvest
srednjenaponski prekidači i kontakterie d.d. u mješovitoj svo-
jini sa p.p. - Sarajevo (333-50)

SADRŽAJ

223 Uredba sa zakonskom snagom o izmjenama i dopu-
nama Uredbe sa zakonskom snagom o primjeni zako-
na o redovnim sudovima za vrijeme neposredne ratne
opasnosti ili za vrijeme ratog stanja

224 Uredba sa zakonskom snagom o proizvodnji i prome-
tu naoružanja i vojne opreme 265

225 Uredba sa zakonskom snagom o izmjenama i dopuna-
ma Uredbe sa zakonskom snagom o primjeni Kri-
vičnog zakona Republike Bosne i Hercegovine i
Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republi-
ke Jugoslavije koji je preuzet kao republički zakon za
vrijeme neposredne ratne opasnosti ili za vrijeme

265

ratnog stanja 267
226 Uredba sa zakonskom snagom o primjeni Zakona o
finansiranju opštih društvenih potreba 268

Uredba sa zakonskom snagom o službi u Armiji Re-

publike Bosne i Hercegovine

228. Uredba sa zakonskom snagom o vojnoj obavezi

229 Odluka o tekstu zakletve pripadnika Armije BiH

230 Odluka o proizvodenju, unapredivanju i rješavanju o
odnosima u službi vojnih lica za vrijeme ratnog stanja 288

231. Pravilo službe u Armiji RBiH 289

232 Pravilo o vojnim uniformama, zastavi, oznakama
'činova, rodova i dučnosti pripadnika Armije Republi-
ke Bosne i Hercegovine za vrijeme ratnog stanja

279
287

294

NOVO!

NOVO!

233. Odluka o dopunama Odluke o obrazovanju Državne
komisije za kontrolu zakonitosti postupanja pripadni-
ka teritorijalne odbrane i policije 298
234 Odluka o razrješenju sudija Vrhovnog suda Bosne i
Hercegovine 298
235 Odluka o osnivanju Granične veterinarske stanice

sAerodrom Sarajevo 298
236 Odluka o osnivanju Granične stanice za zaštitu bilja
Sarajevo 299
237 Odluka o obrazovanju Komisije za stambena pitanja
Vlađe Republike Bosne i Hercegovine 299
238. Odluka o utvrdivanju zaštitnih cijena poljeprivrednih
proizvoda Roda 1992. godine 299

NARODNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE

= Odluka ouslovima angažovanja primarne emisije ban-
kama za date kredite krajnjim korisnicima namjenje-
nih finansiranju sezonskih zaliha i rezervi pšenice,
ječma, raži i drugih zaliha i rezervi osnovnih poljopri-
vredno-prehrambenih proizvoda u 1992. godini

- Odluka u minimalnim opštim uslovima kreditne spo-
sobnosti banaka i drugih finansijskih organizacija za
vrijeme ratnog stanja 301

= Upustvo o obaveznoj najavi svih plaćanja prema ino-
stranstvu i davanju saglasnosti za izvršenje tih naloga 301

30

NOVO!

Iz štampe izlazi priručnik: .
"STAMBENA REFORMA U RATNIM USLOVIMA"
Porudžbine slati na adresu:

NIO Službeni list RBiH Sarajevo Magribija 3.

Telefon 071/663-4760 i tel/fax 071/663-471
Cijena se utvrđuje na dan preuzimanja Priručnika.
Tiraž ograničen.

Strana 30492/100

Broj 11 - Strana 304 . SLUŽBENI LIST RBiH Subota, 1. avgusta 1992.

TARIFA

O NAPLATI TROŠKOVA ZA OBJAVLJIVANJE
OGLASA U "SLUŽBENOM LISTU RBiH"

Organi, organizacije, zajednice i pojedinci koji Novinsko-izdavačkoj Or- ga-
nizaciji Službeni list RBiH Sarajevo dostavljaju oglase radi objav- ljivanja u
"Službenom listu RBiH" na ime objave plaćaju po propisanoj tarifi i to:

1. OGLAŠAVANJE NEVAŽEĆIM LIČNIH ISPRAVA I
DOKUMENATA

- svjedočanstva, radne knjižice, knjižice
za povlaštenu vožnju, čekovne karte,
čekovi i drugei isprave 5.000 din.

- izgubljena invalidska knjižica 2.000 din.

2. OGLSI REDOVNIH SUDOVA

.= Proglašenje umrlim, dokazivanje
smirti, ostavinski i parnični postupak 35,000 din.
u

3. SLUŽBENE OBJAVE

- upis u sudski registar i brisanje iz sudskog ;
registra po jednom redu kucanom mašinom 2.000 din.

- oglašavanje nevažećih pečata, štambilja,
čekova i ostale službene objave f
po jednom redu kucanom na mašini 1.500 din.

Za sve vrste oglasa uplate se vrše UNAPRIJED na žiro račun broj:
. 10100-603-1396

ili u gotovu na blagajni Službenog lista RBiH, Sarajevo,

Ulica Magribija 3.

Uplatnica treba da bude čitko popunjena sa naznakom svrhe uplate.

Ova tarifa primjenjuje se od 1. avgusta 1992. godine.

Novinsko-izdavačka organizacija
SLUŽBENI LIST RBiH
SARAJEVO
Magribija 3
Poštanski fah br. 3
Telefon 071/663-470
Tel./fax 071/663-471

Izdavač: Novinsko-izdavačka organizacija Službeni list RBiH - Sarajevo, Ulica Magribija 3 - Poštanski fah 3 - Direktor i odgovorni
urednik Mehmedalija Huremović - Telefoni - direktor: 663-470, - Redakcija, Računovodstvo i Pretplata tel/fax: 663-471 - Štampa:
+OKOxdd sa p. o. Sarajevo - Za štampariju Rasim Rapa - Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska lisla.

4